Инфо

14. новембар 2019.14. нов 2019.
САВЕТОДАВНО ТЕРАПИЈСКИ РАД СА ДЕЦОМ АСОЦИЈАЛНОГ ПОНАШАЊА
СТОП КРИМИНАЛИТЕТУ МЛАДИХ

САВЕТОДАВНО ТЕРАПИЈСКИ РАД СА ДЕЦОМ АСОЦИЈАЛНОГ ПОНАШАЊА

Према подацима добијеним од Центра за социјални рад број деце у сукобу са законом у Шапцу је у сталном порасту. У складу са том чињеницом циљ пројекта “СТОП криминалитету младих”је повећати степен знања и информисаности о значају и начину превенције друштвено неприхватљивог понашања деце и младих у циљу смањења криминалитета. Реализацију Пројекта финансијски је подржало Министарство културе и информисања Републике Србије
Октобра 2018. године, поводом обележавња Дечје недеље, дипл.педагог породични саветник Весна Брајић и дипл.соц радник, породични психотерапеут Милица Обреновић, из Саветовалишта за децу и младе ЦСР “Шабац”, за представнике стручних служби шабачких основних школа организовале су Округли сто са темом “Саветодавно-терапијски рад са децом асоцијланог понашања”. На основу тадашњег излагања, настао је истоимени текст наведених ауторки, који због његовог значаја за разумевање теме којом се у оквиру пројекта “Стоп криминалитету младих” бавимо, преносимо у целости.
-Деца са асоцијалним понашањем представљају једну од најосетљивијих категорија малолетне деце са којом се у свом раду сусреће орган старатељства. Када говоримо о деци са асоцијалним понашањем можемо говорити о деци код којих су формирани разни облици асоцијланог, девијантног понашања као и деци која чине разна кривична или прекршајна дела. Најчешћи проблеми у понашању су бежање од куће или школе, скитња, лоше оцене, отпор према ауторитету, вршњачко насиље. Кривична дела су најчешће туче, крађе, крађе у саизвршилаштву, провале, насиље. Породице из којих потичу често су лошег социо-економског статуса, породице у којима постоји насиље, поремећени породични односи, лоше партнерске или родитељске релације као и породице које се суочавају са разводом родитеља, а често се ради и о породицама које се суочавају са постразводном кризом.
У нашем друштву у односу према малолетницима испод 14 година не примењују се одредбе Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела, што значи да су то кривично или прекршајно неодговорни малолетници.
Како им помоћи
Често је велика дилема како ппомоћи деци која чине кривична или прекршајна дела, или већ имају формирано асоцијално понашање, а нису кривично одговорни. Понекад су проблеми у понашању повезани са разним развојним сметњама или менталним поремећајима, што додатно чини овај проблем још сложенијим.
Саветодавни рад
Почетни корак у раду са овом категоријом малолетне деце подразумева саветодавни рад са породицом и малолетном децом, оснаживање породице, усмеравање на позитивне вредности и друштвено прихватљиве норме понашања. Веома је важно да ли и на који начин породица сагледава проблем који има, да ли је спремна да мења неке погрешне, или већ усвојене обрасце понашања, и да ли жели да мења нешто у свом начину функционисања.
Уколико породица не сагледава реално проблем који је довео до испољавања асоцијалног понашања, то је додатни, ометајући фактор, који још више усложњава проблем, а покушаје да се проблем разреши или санира чини још тежим. Овакве породице се често укључују у Саветовалиште за породицу и младе, Развојно саветовалиште, или по потреби друге институције, а често се интензивира рад са школом коју дете похађа.
Планирање рестриктивних мера
Уколико саветодавни рад не даје резултате следећи корак је планирање рестриктивних мера у оквиру надлежности органа старатељства. Важно је напоменути да у нашем систему не постоје специјализоване хранитељске породице за децу са асоцијалним понашањем, па се овакви захтеви готово по правилу одбијају.
Следећи корак је захтев за смештај у офговарајућу установи социјалне заштите, за шта је неопходна сагласност надлежног Министарства, што подразумева и одређени проток времена за реализацију оваквог смештаја. Треба узети у обзир и расположивост капацитетаових установа. У случају потребе за ургентним збрињавањем детета, могуће је реализовати смештај у одређена прихватилишта, чији је број веома ограничен. Када се ради о установама отвореног типа, у пракси је честа појава да малолетна деца својевољно напусте овакву установу, па се такво дете враћа у установу, или се трага за другим, сврсисходнијим облицима заштите малолетног детета.
У односу према родитељима чија деца чине кривична дела, а који не показују мотивацију или спремност за кориговање својих образаца понашања, чији је ауторитет ослабљен или су супротних васпитних ставова и који својим понашањем грубо занемарују родитељско право, орган старатељства може покренути поступак корективног надзора, лишења родитељског права или подносити кривичну пријаву тужилаштву због занемаривања или запуштања детета.
Оно што додатно компликује овај проблем је временско трајање свих поступака, па је веома важна ефикасност у раду свих система као и благовремена заштита.
Системски проблем
Проблем деце са асоцијалним понашањем је системски и такога треба и решавати. Оно што често представља препреку у раду са овим породицама је и доступност породице као и поверење које дете има у институције. Ради се о деци која нису кривично одговорна, али која могу учествовати у свим поступцима која се тичу заштите њихових права. Зато је веома битно да дете има изграђен однос поверења у стручне раднике, као и стручне сараднике да схвати да су сви поступци који се воде у циљу заштите његовог најбољег интереса. У пракси је велики проблем када малолетник има отпор према одређеној врсти смештаја или одређеним мерама заштите и када не верује институцијама.
Пресудан квалитет породичних односа
Оно што сигурно има велики утицај на формирање моралних и васпитних вредности деце, на њихово понашање је структура породице у којој дете одраста, Најважнији је квалитет породичних односа као и постојање адекватне комуникације између родитеља и деце. Веома је битан начин на који се обраћамо и разговарамо са својом децом, начин на који ослушкујемо њихове потребе, као и постојање међусобног разумевања, прихватања и уважавања у породици. Стабилан и очуван ауторитет родитеља, као и уједначени васпитни ставови од немерљиве су важности за правилно сазревање сваког детета. Сва деца имају потребу за стабилним и топлим породичним односима, а формирање привржености, осећање сигурности и самопоуздања су веома важни за ову децу.
Организација слобдног времена, као и начин на који породица осмишљава и проводи своје слободно време, такође је од велике важности.
Занемаривање, одбацивање, неуважавање од стране родитеља код детета доводи до несигурности, ниског самопоуздања и неприхватања. Када дете нија задовољило своју примарну потребу за сигурношћу у својој породици, онда ту сигурност често тражи ван породице у неформалним, вршњачким групама. У насилном понашању често траже задовољење својих потреба и мотива које нису испунили у својој породици.
Оснаживање породице и детета, указивање на личне снаге и капацитете породице, и указивање на оно што је најбоље у сваком детету, може да допринесе квалитетноом развоју и побољшању њиховог понашања.
Једна стара народна изрека каже: “У односима између родитеља и деце ништа није компликовано. Ако желите добру децу, будите добри родитељи”.

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa