Не да се боца у недра стављати

Село некад и сад имало је клетву, трње или боца око куће ти ницали. И ако се са трњем на крај и излазило боца је била и остала народски неман неистребљива. У новије дане разноразни препарати чине своје али предања иду корак даље у појашњењу и времена у којем се живело .
Али да кренемо редом. По предању бака зборило се о мудростима које су са колена на колено остале да сведоче да у башти времена никло не бледи. Елем, у село преко девет брегова и у шали воле рећи после неколико снегова живела сложна задруга. Тек две најмлађе снахе терале једна другој инат који је доводио до потезања секире наивних мужева. Једна беше говориле бабе оштра а друга зла а резултат погодите сами. Тек победница је помужено млеко умела неупотребљивим учинити и то у ведрици оне друге. И тако редом док не дође да се и до врачара крене. Таква времена беху. И тако о прелу повери се постарија жена којој су снахе ратовале другама да би најстарија оставила речима аманет који не бледи. Чељади млађана и ви које бројите дан и комад упамтите да се неда боца у недра стављати. Но ви замените ведрице и друга дела зле ћуди и тако појушајте па ако има лека ...
И тако и би. У неко доба на истеку године а пред велике празнике осу се лице једре зле жене а поче и венути уз чудан кашаљ и по речима мудре старице све дође на своје. Говорило се потом да су сумњичаве коне пробале боцу у недра стављати и дуго мелеме у листу купуса носиле да последице нестану.
У новије време новије методе и новијих бодљи стижу са све већег броја адреса. На сваком кораку саплиће ко кога стигне али једно оста непромењено од давнина. Она која се у недра не ставља стиже од оних од којих се најмање очекује. И да зло буде веће не путује кратко ко у предању о мудрој старици већ одоцни до наредних колена и посеје семе које боли итекако.
Скоријих дана на откупном месту млека дуго се препричавао догађај рођених сестара које су се удале за рођену браћу. Један беше добар и широке руке а други веле и без ђавола на плећима имао товар мржње. У кући доброга домаћина уз крст пред обед редовно се чуло и сачувај ме господе великих пара. Тек у неко доба искрајем лета дрво које беше на међи похлепни брат обори крадом и извезе силна дрва. Онај бољи умири бројну чељад причом о боци и окупивши их уз песму пођоше да пањ и жиле од огромног дрвета искрче и тако уреде њиву да се барем јапади реше. И ту прича поприми неколико токова. Нама најтоплији преносимо у аманет за долазећа лета. У храму господњем указаше се доброчинства, купише се нове њиве а сиротињи подели по грло што оваца што свиња. Људи благосиљали а причу урами тврдња некога ко се самопрогласи очевидцем да су испод једне од жила пронашли дукате ...
И сад знатижељни питају шта би даље и у другим варијантама приче од уста до уста. Тек у кући зависти зла жена у жељи да парира доброти поклони ситотој удовици грбаву овцу за приплод уз обавезу да мајка бројне чељади одради у брању и копњи. Под окриљем ноћи неко из тора узе најкрупнију овцу и понесе док су зли смишљали нове пакости. Овца би тешка па уз тор удовице он је збаци у лакшу овцу и то баш ону грбаву понесе оставивши бремениту овцу сироти жени. Да се намера да се утрапи грбава овца не открије оста у пар лета од једне овце повеће стадо пошто се овца близнила и велику и радост и корист доносила. Благосиљала удовица чија деца школе изучише и посташе угледни људи а зла жена оста да стари са пргавим човеком до у старост се у свађи надмећући. Ето и новије приче која говори о боци и да се неда у недра стављати. А ко не верује нека покуша боцу или српски кактус у недра ставити. Па ако чује врисак ненадани све ће му се рећи само.