Заједно је лакше

Жене у нашим селима одувек су се бавиле пољопривредом. Прерада воћа и поврћа се подразумевала. Тек недавно домаћице су се осмелиле да вишак производа почну да продају и тако допуне кућни буџет. Као највећи проблем јављао се пласман производа. Продаја углавном иде путем препоруке, а последњих неколико година и на Базару старих и уметничких заната, који се ипак одржава само неколико пута годишње.
Пројекат “Женско предузетништво у одрживој заједници” имао је своју промоцију пре двадесетак дана на Летњиковцу. Удружење је настало са циљем да жене лакше решавају проблеме са којима се суочавају у производњи и продаји својих производа, а основала га је МСЦ заштите животне средине Данијела Гаврић која је и председница удружења. Окупља жене које се дуже баве ратарством, сточарском производњом, воћарством и домаћом радиности, оне које су тек почеле, као и оне које су почеле па из неког разлога прекинуле и сада желе поново да се посвете некој производњи.
Од ајвара до димљеног сира
Драгана Ђукановић из Мишара последњих пет, шест година спрема и продаје зимницу. Како у домаћинству гаје говеда од којих имају око 150 литара млека дневно почела је да прави и димљени сир. Испоставило се да је то била одлична одлука. По образовању медицинска сестра која никада није радила мајка је четворо, сада одрасле, деце.
-Почела сам од ајвара и како је то добро кренуло ширила сам асортиман. Сада спремам и ловачку салату, шарену салату, сомборку пуњену фетом у маслиновом уљу са зачинским биљем, паприке у павлаци, слатка, џемове, сокове... Све то углавном правим од свог воћа и поврћа, а понекад и докупљујем. Интересовање за димљени сир је одлично па планирам и ту производњу да проширим, наводи Драгана.
Данијелу Гаврић упознала је на Базару. Идеја о удруживању јој се свидела и схватила је да има перспективу.
-Нама свима је највећи проблем пласман, односно да људи виде чиме се бавимо и какви су наши производи. Данијела се у овој причи изузетно ангажовала и верујем да ће се за нас сада више чути, каже Драгана.
Перуанска јагода заменила накит
Јелена Кујунџић из Мајура, за себе каже да се бави „сваштарством“. После пропасти Шабачке банке, када је остала без посла, у Мајуру је отворила киоск. Посао је ишао добро првих неколико година, а онда је једва покривала трошкове, док коначно пре четири године није скупила храбрости да се отисне у не тако сигурне воде. Прво је почела са израдом накита. На Базару је видела да жене продају своје домаће производе.
-Имамо хектар под воћем и свакако сам га прерађивала за нас, а онда сам решила да вишак продам. Купиново вино правим по истом рецепту већ 20 година. Почела сам у међувремену да садим и цвеће такође за продају. Нисмо могли да се изборимо са травом у воћњаку, набавили смо козе, а онда сам по рецепту моје мајке почела да правим и сир. Ништа не радим у великим количинама, а због година не могу ни да ширим производњу, наводи Јелена.
Данијелу Гаврић упознала је привучена причом о компостирању. Велики је противник коришћења хемије у производњи хране.
-Желимо да правим компост и искористимо биомасу, односно да је поново ставимо у процес производње. Сматрам да је удружење добра ствар пре свега због продаје. Иако се све трудимо да идемо по сајмовима, продаја тамо није загарантована и зависи од много различитих фактора. Поред тога, доста ће нам помоћи и размена искустава. Верујем у Данијелу и њене савете, поручује Јелена и открива да ће се од следеће године највише посветити перуанској јагоди, физалису, воћки изгледом сличној малом парадајзу, али специфичног укуса који „не може да се пореди ни са чим“ притом и веома здравој.
Успешна већ прва година
Јелена Савић живи у Шапцу, а на имању у Добрићу гаји нешто воћа и поврћа, до сада за потребе своје породице, а од ове године и за продају. Парадјз, паприку, вишњу, малину и шљиву прерађује по старим рецептима.
-Производе сам продавала по препоруци и на свом Фејсбук профилу, а излагала сам и на Базару. Муштерије су задовољне, а и ја са њима. Нисам се надала да ће продаја ићи овако добро и остале су ми још јако мале количине производа. За следећу сезону ћу морати боље да се припремим, каже Јелена.
Поврће производе на отвореном, а труде се да не користе хемисјке препарате, пре свега због своје деце. Због доброг интересовања за Јеленине прерађевине, вероватно ће ширити производњу воћа и поврћа.
-Свима нам је циљ да произведемо и продамо више. Верујем да ће нам удруживање помоћи и да одемо на више сајмова. Данијела се веома залаже и бори за нас. Труди се и да добијемо помоћ како бисмо унапредиле производњу, истиче Јелена Савић.
Перспектива у лековитом биљу
Маријана Митровић из Орида бави се нечим мало другачијим. Гаји зачинско и лековито биље. Почела је 2016. године са 20-ак врста различитог биља. Међутим, тржишта није било. Производњу је смањила, а муж је нешто продавао на пијаци у Београду.
-Почела сам у међувремену да радим декупаж и у Удружењу „Киша“ се поново јавила идеја да сушим биље за чајеве. Онда сам упознала и Данијелу. Сада имам жалфију, нану, лаванду, матичњак и камилицу, а од пролећа планирам озбиљније да се бавим овим. Највећи проблем је пласман, поготову ако је нов производ. Људи су скептични када виде сок од нане. Базар је због тога добра ствар јер људи могу да виде и пробају и ако им се свиди купе производ, наводи Маријана.
Производња биља до сада је представљала малу допуну кућном буџету, али се нада да ће у ближој будућности тај посао моћи да јој се исплати.
-Одушевљена сам атмосфером у удружењу. Све се међусобно подржавамо и помажемо. Данијела је јако упорна и све нас мотивише, истиче Маријана.
Једна од препорука за куповину домаћих производа од жена из наших села јесте и то што је храна здрава и углавном органска.

Саме решавају своје проблеме
-Када причамо о женском предузетништву дајемо велики допринос у оснаживању жена у руралним подручјима помажемо већем економском и социјалном развоју наших села. Жене представљају велики потенцијал у одрживој заједници, како у привреди тако и у пољопривреди. Велики број жена се бави делатностима које су примамљиве како домаћем тако и иностраном тржишту, а пласирањем својих производа и остварењем бенефита у оквиру свог домаћинства подижу квалитет живота. Ово удружење је настало као израз потребе да жене са села активно учествују у решавању својих проблема и у потрази за локалним партнерима који би уврстили у своју продају њихове домаће производе. Уједно стварамо навику код грађана да купују здраве домаће производе од жена из наших села, истиче Данијела Гавић.