Додир Европе

Малобројни су они који не воле да путују. Они који не желе километрима да шире своја досадашња сазнања и другачијим навикама обогате искуство. Чини се, да је та жеља посебно изражена у средњошколској, и касније студентској доби. Времену када се обликујемо и тражимо наш јединствен начин присуства у свету.

На жалост, већина нас је живела или живи у условима, када су ученичка и студијска путовања зарад знања и истраживања била реткост, а прилика да се на њих отиснемо хватала и користила као највећа драгоценост досадашњег живота.

Управо једну такву прилику: да путују, сазнају и осете додир Европе, имало је 12 ђака Средње пољопривредне школе са домом ученика Шабац. Они су били део међународне ученичке размене са децом из француског градића Ла Рошеа. Размене која годинама уназад подразумева јесењу посету шабачке деце Нанту и околини, и пролећни долазак Француза у Шабац.

Незаборавно искуство
По повратку са овог јединственог путовања, редакцију листа “Глас Подриња” посетили су Марина Јовановић, Андријана Пајчић, Александар Ђорђевић и Валерије Васиљевић. Делећи са нама своју причу, сложили су се да је ово било незаборавно искуство, обогаћено бројним анегдотама које ће дуго времена препричавати и памтити.
Превасходно, потврдили су нам да су много тога видели, искусили, закључили. У свакој авантури једни другима су били највећа подршка, док су им највернији пратиоци и саучесници у свим дешавањима били професори.
-Свугде су били са нама, баш су се трудили- констатују представници екипе са размене студената.
Катедрала у Нанту
и бескрај Океана
Излети су били свакодневни. Првог дана су морали да нуче да се снађу у француском јавном превозу, јер су самостално одлучили да посете Нант. Касније су се повиновали организацији домаћина и сазнали како функционише живот и рад на једној француској фарми, какав је амбијент и састав њихове општинске управе, виде културне знаменитости краја и чувену катедралу у Нанту, и као својеврстан врхунац пута: осете, чују и додирну океан.
-Много ствари смо видели. Прошли кроз велики број градова Европе, и на крају се зауставили у Паризу. Сликали смо се поред Ајфеловог торња, Тријумфалне капије. Видели њихове хотеле и различите профиле људи на улицама- наводе ученици Пољопривредне школе, који су последњих дана боравка у Француској стекли и нове пројатеље међу Французима који би у априлу требали да дођу у Србију.
Фолдер: Разлике
Међутим, богата фотографска датотека, јаче вршњачке везе и покоји инострани пријатељ, нису једине ставке њиховог недавног искуства. Склони селектовању доживљеног у јасне фолдере, као у осталом и сви представници њихове генерације, ова група младих људи јасно истиче и ствари које им се нису допале.
На престолу негативног је, како наводе “француска хладоноћа”, страна свима нама навиклим на “српско гостопримство”. Мало су се теже ускладили и са њиховим режимом исхране, чувањем националног идентитета преко изразито одбијајућег става употребе било којег језика сем француског, условима њиховог домског смештаја. Али, почетно неразумевање је убрзо уступило место прихватању разлика и шаљивој констатацији “не би ни било добро да смо у свему исти, да је тако, ми сада не би имали о чему да причамо”.
Калифорнија као жеља
Марина, Андријана, Александар и Валерије су као и већина ученика који су путовали у Француску завршна година средње школе. Прилику да поново путују у овој поставци и на овакав начин више неће имати. Због тога су помало тужни, јер како сво четворо наводе, волели би када би били у прилици да са истом екипом посете и Америку, тачније Калифорнију. Иако је та жеља посматрана кроз призму реланог у домену немогућег, док сањају велике снове, извесно је да ће се у априлу поново срести са другарима из Француске, само сада на домаћем терену.