Магија клавира и чаробна Ирина
Тонови прве љубави
У тандему они стварају уметност, или дочаравају генијалност давних твораца чудесних хармонија. Дар и предан рад бришу границе између обавезе и највећег задовољства. Заједно креирали су вечну спону, између ученика Музичке школе „Михаило Вукдраговић“ и инструмената где исказују таленат. Ово је прича о њима. Не само о обичном инструменту, или ђаку, већ и ономе што их је повезало. Сваком изведбом дарују нешто уникатно, а ми вам кроз речи приближавамо ту посебност
Боравећи на двору господара Тоскане Фердинадна Медичија, пре три столећа, италијански занaталија Кристофо Бартоли, оживео је своју идеју и креирао нови музички инструмент, данас један од најпознатијих и најпрепознатљивијих у свету мелодија, клавир. Механизам са гаврановим перима која окидају жицу и тако производе звук заменио је системом чекића и постигао повезаност јачине одсвираног тона од интензитета удара прста на дирку што је у то време била новина. Раније је било могуће прoизвести искључиво једну јачину тона, а први клавири названи су „piano e forte“ (тихо и гласно).
Овом изменом мењају се техничке и изражајне могућности инструмента, те он постаје инспирација за бројна музичка дела. Опсег клавира обухвата тонове од субконтра А (2А) до Ц5. Музика је најчешће написана у два линијска система. Горњи се углавном изводи десном руком, и записује у виолинском кључу док се доњи изводи левом руком и записује у бас кључу. Извођач који овлада вештином свирања клавира назива се пијаниста.
Иако је историјат лако представити у неколико кратких реченица, постати виртуоз на једном од најелегантнијих инструмената у историји није једноставан професионални и животни изазов. Када музику осетите срцем, а ноте ослонац пронађу у запису душе, преостаје само да се препустите и уз таленат, посвећеност можда постанете принцеза клавирских дирки, као што је чаробна Ирина Бродић.
Љубав према класичној музици била је „суђена“ младој шабачкој пијанисткињи. Бака Јованка је била професор солфеђа у Музичкој школи, једна тетка такође предаје солфеђо, док је друга певачица. Мајка Јелена је свирала клавир и похађала Музичку школу, а отац Александар је свирао хармонику и био солиста у хору Музичке школе, код професорке Мезеј. Њега је срце одвело на травнати терен, и најважнију споредну ствар на свету, док је ћерка остала “слуга” магије дирки. Заљубила се на први тон.
-Звук клавира одувек се чуо у нашој кући. Још као мала знала сам да ће ме пратити током одрастања, али и касније. Логичан след је био да се одлучим за тај инструмент. Свакодневно вежбам, како у школи, тако и код куће - наводи Ирина и истиче да је од пресудног значаја време проведено уз најдражи инструмент.
Већина модерних клавира има ред од 88 црних и белих дирки, (52 беле дирке за ноте Це-дурне лествице Ц, Д, Е, Ф, Г, А и Б, и 36 краћих црник дирки), које су издигнуте изнад белих дирки, и постављене више назад на клавијатури. То значи да може произвести 88 различитих висина тона (или „нота”), од најдубљег басног опсега до највишег сопрана.
Ипак, магију ствара пијаниста. Неухватљивим, хипнотишућим, елегантним покретима. Исписане ноте великих музичких мајстора претвара у спектар емоција које несебично дели са слушаоцима.
-Шопенове композиције су ми најизазовније, и најрадије их изводим. Буде у мени посебне емоције. Недавно сам била најмлађа учесница у оквиру Шопен феста у шабачком позоришту и била ми је част да наступим са пијанистима чије сам концерте радо посећивала. Дела уметника из епохе романтизма су ми драга. Поменула сам емоције и заиста су другачије када изводим композицију из 19. века. Трудим се да своја осећања преточим у музику, јер она је мој живот. Свет ми је саткан од тонова.
- Срећна сам јер имам подршку, помоћ породице и професорке Хелене Давидовић, која ми много значи. Ко жели да буде успешан потребно је да буде спреман на изазове, јер музика тражи одрицање и константан рад.
Овом изменом мењају се техничке и изражајне могућности инструмента, те он постаје инспирација за бројна музичка дела. Опсег клавира обухвата тонове од субконтра А (2А) до Ц5. Музика је најчешће написана у два линијска система. Горњи се углавном изводи десном руком, и записује у виолинском кључу док се доњи изводи левом руком и записује у бас кључу. Извођач који овлада вештином свирања клавира назива се пијаниста.
Иако је историјат лако представити у неколико кратких реченица, постати виртуоз на једном од најелегантнијих инструмената у историји није једноставан професионални и животни изазов. Када музику осетите срцем, а ноте ослонац пронађу у запису душе, преостаје само да се препустите и уз таленат, посвећеност можда постанете принцеза клавирских дирки, као што је чаробна Ирина Бродић.
Љубав према класичној музици била је „суђена“ младој шабачкој пијанисткињи. Бака Јованка је била професор солфеђа у Музичкој школи, једна тетка такође предаје солфеђо, док је друга певачица. Мајка Јелена је свирала клавир и похађала Музичку школу, а отац Александар је свирао хармонику и био солиста у хору Музичке школе, код професорке Мезеј. Њега је срце одвело на травнати терен, и најважнију споредну ствар на свету, док је ћерка остала “слуга” магије дирки. Заљубила се на први тон.
-Звук клавира одувек се чуо у нашој кући. Још као мала знала сам да ће ме пратити током одрастања, али и касније. Логичан след је био да се одлучим за тај инструмент. Свакодневно вежбам, како у школи, тако и код куће - наводи Ирина и истиче да је од пресудног значаја време проведено уз најдражи инструмент.
Већина модерних клавира има ред од 88 црних и белих дирки, (52 беле дирке за ноте Це-дурне лествице Ц, Д, Е, Ф, Г, А и Б, и 36 краћих црник дирки), које су издигнуте изнад белих дирки, и постављене више назад на клавијатури. То значи да може произвести 88 различитих висина тона (или „нота”), од најдубљег басног опсега до највишег сопрана.
Ипак, магију ствара пијаниста. Неухватљивим, хипнотишућим, елегантним покретима. Исписане ноте великих музичких мајстора претвара у спектар емоција које несебично дели са слушаоцима.
-Шопенове композиције су ми најизазовније, и најрадије их изводим. Буде у мени посебне емоције. Недавно сам била најмлађа учесница у оквиру Шопен феста у шабачком позоришту и била ми је част да наступим са пијанистима чије сам концерте радо посећивала. Дела уметника из епохе романтизма су ми драга. Поменула сам емоције и заиста су другачије када изводим композицију из 19. века. Трудим се да своја осећања преточим у музику, јер она је мој живот. Свет ми је саткан од тонова.
- Срећна сам јер имам подршку, помоћ породице и професорке Хелене Давидовић, која ми много значи. Ко жели да буде успешан потребно је да буде спреман на изазове, јер музика тражи одрицање и константан рад.
Постоје само три сачувана оригинална примерка клавира из 18. века. Први је направљен 1720. године, део је колекције Метрополитан музеја у Њујорку. Други примерак из 1722. налази се у Риму у Националном музеју музичких инструмената (Museo Nazionale degli Strumenti Musicali), трећи који датира из 1726, краси посатвку Лајпцишког музичког универзитета (Leipzig University’s Musikinstrumenten).
М. Ж.
Најновији број
18. април 2024.
