КЛУБ ЗА НОВО ДОБА

Део играча РАДНИЧКОГ био је у борби, други је преживаљавао свакодневне битке у окрутним временима. Упркос свему, исконска жеља за игром није замирала, било као сан или склониште од мрака ратног времена. На целокупној територији окупиране Краљевине, клубови су морали да мењају имена која су, према процени окупатора угрожавала њихов поредак. Као и непуне две деценије раније, младост пуна елана требала је неког ко ће клуб организовати. То је у тешким временима постао директор Зорке, инижењер Емерик Ајхолцер. Он као председник, Бранко Зорић као потпредседник, Нова Јовановић, у улози секретара и Јанез Шегуња, благајник, оживели су „Раднички“ под именом фабрике – ЗОРКА, јер је првобитно име било генерално забрањено у новом поретку, као спона са бољшевизмом, док је шабачки Раднички био окупационим властима посебно „проказан“ колектив. Уследило је чланство у Српском лоптачком подсавезу (СЛС) и место у лиги Ваљевског лоптачког подставеза (група Шабац) 1943/44. годину.
Прва утакмица клуа је 31. октобра 1943. године када у Лозници игра нерешено против тамошњег ТРГОВАЧКОГ 1:1, потом осам дана касније губи од СРБАДИЈЕ на гостовању 2:0. На пролеће од МАЧВЕ 4:1. Уз један освојен бод Зорка је на зачељу. Ова лига није окончана, уследило је ослобођење.
РАДНИЧКИ, једини који није следио одлуку о пријави окупационим властима, са члановима који су постали Народни хероји, остаје пример у младој држави. Величанствено, 24. јуна 1945. године, председник Стојан Мушкиновић долази на састанак, први после јануара 1941. и на свечану седницу доноси, већ славне црвене дресове, закопане у првим данима окупације на јеврејском гробљу, док је трајала потера Немаца за њима и другом имовином клуба. Наставља свој мандат као председник, а у новој управи помажу му: Вељко Туфегџић (потпредседник), Прибислав Радовановић и Бранислав Живковић (секретари), Никола Маринковић (благајник). Најбољи играчи Шапца су приступили Радничком. Убрзо следи титула, Раднички првак Округа у првој фудбалској сезони од ослобођења. Ово је период у коме су два највећа шабачка клуба једно. Управа и део играча предратног Радничког и играчи махом Мачве. Све време живи Фискултурно друштво ЗОРКА као део колектива, јер клуб негује идеје првих зачетника, прилагођене новом добу. Принцип строгог аматеризма, победа није приоритет, али је циљ, клуб постоји за раднике, пре свих Зорке, али и других радних колектива. Када послератни Раднички мења име у Подриње 1946. Зорка игра више пријатељских мечева у околини Мачванској, Сремској Митровици, Лозници, Ваљеву против локалних ривала. За тим играју: Благојевић – Дулаћ, Карамати, Пантелић, Јосиповић, Попов, Ђорђевић, Маливуковић. Од 1948. Зорка се осамостаљује од СД „Подриње“ стварајући ФД „Зорка“. Убрзо је уследио повратак предратног имена. Раднички је постао спортско друштво са неколико секција, али фудбалска је доминантна. Уследиле су године лигашког такмичења и немалих успеха.