Вечито сировинска база

Јутрос је још један камион пун утовљених свиња отишао из Богатића пут Сремске Митровице. Упућенији кажу, вероватно у тамошњи кланицу, од недавно приватизовану. Поменуто није никаква реткост, већ скоро уобичајена појава. Готово дневно из овог дела Мачве (Општина Богатић) на тржишта широм Србије одлазе камиони пуни утовњене стоке. Истина, многима је пут и супротан (Преко Дрине), а ризик такве продаје за купца већи. Свеједно, из 14 села општине Богатић, израчунали су неки педантни статистичари, сваке године оде више од 100.000 утовљених свиња и преко 20.000 јунади. У општини нема веће кланице, а до скоро је постојала фабрика пластике.
Од памтивека пољопривредни крај
Без обзира што је и врапцима познато да је Мачва пољопривредни крај, треба нагласити да је то тако од памтивека. И признати мачвански књижевник Јанко Веселиновић је у својим делима истицао благодети које пружа велика српска равница. Указивали су на ту чињеницу и многи осведочени политичари, углавном и највише пред изборе, обећавајући кад они дођу на власт да ће у први план ставити пољопривредне ресурсе овог краја који нису мали. Примера ради једна анализа говори да само Баново Поље, село у општини Богатић са 400 домаћинстава (Назвали су га престоницом парадајза и паприке) може храном годишње да снабдева град од 200.000 становника.
Нажалост до данас се остало само на констатацији великих, а не искоришћених потенцијала.
- Пре скоро пола века приколицом паприке, могао сам да купим трактор. Сећам се да смо поврће највише продавали на пијацама у Хрватској. Данас је све другачије, а о некадашњем паритету цена можемо само да сањамо. Многи су због тога одустали од ове производње, али свеједно, до зараде се тешко долази, каже Слободан Добошаревић, млади пољопривредни произвођач из Бановог Поља.
Вапај за прерадним капацитетима
У Удружењу културних стваралаца “Завичај” из Сремске Митровице кажу да је за житеље велике српске равнице најважније да у својим селима имају изграђене прерадне капацитете, како би “заокружили” богату производњу.
- Квалитетна сировина практично им је на дохват руке. То осим уштеде на транспортним трошковима значи својеврсну сигурност у цени, пласману и наплати производа. Изградњом прерадних капацитета на селу допринели би његовом оживљавању и подмлађивању. Коначно у више сегмената ове стратешке производње за једну државу, увело би се више реда и сигурности, каже Миомир Филиповић, из “Завичаја”, који је за свој допринос унапређењу живота на селу добио “Вукову” и више других вредних награда.
Коментаришући даље ситуацију око велике производње стоке у Мачви, отежаног пласмана и наплате, Филиповић додаје да се у овом случају најбоље потврђује чињеница да села заслужују кланице и друге прерадне капацитете.
- Рекао бих да је заокруживање производње хране и такав пласман на иначе захтевна тржишта императив времена и најбољи пут ка успеху, наглашава он.