СРЕДЊА ПОЉОПРИВРЕДНА ШКОЛА
Посебни по бризи о коњима
Племените животиње, неговане љубављу, ових дана у СПШ добиле нови смештај. Коњи као својеврстан бренд Школе. Једини у Србији образују дефицитарне стручњаке за одгој спортских коња
Када се послу препустимо душом и чуда постају достижна. Године преданости раду оставиле су трага на сваком кораку стазе дворишта и економије Пољопривредне школе. На парк, чије унутрашњост чува малу градску атракцију Зоолошки врт, настављају се објекти намењени стручној пракси ученика.
Посебности овог места доприносе коњи. За њих би се могло рећи да су својеврстан бренд школе. Требало је мање од пет година да се од аматерске Школе јахања, стигне до титуле вицешампиона државе у препонском јахању, а да Шабац постане једино место у Србији где се образују одгајивачи спортских коња.
Племените животиње у Пољопривредној добијају пажњу у складу са значајем. По речима професорке стручне наставе Тамаре Вешић, свих 12 грла, колико је тренутно у њиховом поседу, збринуто је, пре свега, великом количином љубави. О њиховим потребама се подједнако старају ученици и запослени, а како би се тренинзи несметано одржавали и по лошем времену, пре три године подигнута је Хала за јахање.
Грађевински радови, последњих месеци, били су концентрисани на зидање новог ученичког дома, али ни приликом те заузетости коњи нису били заборављени. Ових дана усељени су у нови смештај. Велика штала, урађена да задовољава све постојеће стандарде, само је корак ка остварењу новог циља, отварања пансиона за ове племените животиње.
Нова услуга, нова радна места за ученике
-Одгајивач спортских коња је дефицитарно занимање. Наши ученици лако дођу до посла. Посебно смо срећни када неког од њих задржимо у школи, па нам је због тога у интересу да у скорије време отворимо и пансион. Таква услуга ће повећати број коња о којима ћемо бринути, а самим тим отворити и нова радна места- објашњава Тамара Вешић.
Стицајем околности, ученик Борис Келеува је неко ко је уз коње одрастао. Они су неодвојив део његовог живота, док је смер одгајивача био једини избор. Искрени заљубљеник и вредан радник, и сада у периоду школовања, највероватније ће бити баш један од тих који ће на економији СПШ и остати.
Његовој одељенској другарици Сањи Ђукановић, у најави је, пак, инострана каријера.
-Мој кум живи у Француској и тамо је пријатељима причао о нашем смеру. Они су ме позвали, ако желим, да дођем да радим код њих. Пре тога треба да испоштујем процедуру која се састоји од једномесечног боравка у Француској, потом повратка у Србију где бих требала да одрадим приправнички стаж, након чега бих тамо добила трајно запослење- објашњава Сања.
Добар старт за живот
Сања и Борис су само појединачни примери, којима је бављење коњима омогућило добру стартну животну позицију. Поред њих, у клупама је још три генерације одгајивача спортских коња. На жалост, упркос добрим перспективама, великом интересовању деце и амбициозним плановима управе школе, приликом овогодишњег уписног рока, више инстанце нису показале разумевања, па је смер укинут. Но, у Средњој пољопривредној ни након тога нису клонули духом, јер као што смо већ напоменули на почетку ове приче уколико у неке ствари уложимо себе у потпуности, резултат не изостаје.
Додир племенитости
А да се деца са смера одгјивача спортских коња у потпуности дају свом школовању сведочи и следећа изјава ученика:
-Осећај када идемо у школу, а дани су праксе је диван. Није нам тешко ни да чистимо, ни да их хранимо, али највише волимо да мазимо коње, док је сваки час јахања својеврсна авантура коју ћемо заувек памтити.
-Контакт са животињама оплемењује. Када то схватимо, велику животну лекцију смо савладали. На нашим часовима размена љубави је невероватна. Чак и они који су се на почетку плашили коња, данас уживају у њиховој близини. На пракси функционишемо као мала породица. Учимо се саосећајности, љубави, емпатији. Када би друга деца, која воле животиње знала, колико нам је лепо, сигурно би овај смер одабрала- надовезује се на изјаву својих ученика Тамара Вешић.
Посебности овог места доприносе коњи. За њих би се могло рећи да су својеврстан бренд школе. Требало је мање од пет година да се од аматерске Школе јахања, стигне до титуле вицешампиона државе у препонском јахању, а да Шабац постане једино место у Србији где се образују одгајивачи спортских коња.
Племените животиње у Пољопривредној добијају пажњу у складу са значајем. По речима професорке стручне наставе Тамаре Вешић, свих 12 грла, колико је тренутно у њиховом поседу, збринуто је, пре свега, великом количином љубави. О њиховим потребама се подједнако старају ученици и запослени, а како би се тренинзи несметано одржавали и по лошем времену, пре три године подигнута је Хала за јахање.
Грађевински радови, последњих месеци, били су концентрисани на зидање новог ученичког дома, али ни приликом те заузетости коњи нису били заборављени. Ових дана усељени су у нови смештај. Велика штала, урађена да задовољава све постојеће стандарде, само је корак ка остварењу новог циља, отварања пансиона за ове племените животиње.
Нова услуга, нова радна места за ученике
-Одгајивач спортских коња је дефицитарно занимање. Наши ученици лако дођу до посла. Посебно смо срећни када неког од њих задржимо у школи, па нам је због тога у интересу да у скорије време отворимо и пансион. Таква услуга ће повећати број коња о којима ћемо бринути, а самим тим отворити и нова радна места- објашњава Тамара Вешић.
Стицајем околности, ученик Борис Келеува је неко ко је уз коње одрастао. Они су неодвојив део његовог живота, док је смер одгајивача био једини избор. Искрени заљубљеник и вредан радник, и сада у периоду школовања, највероватније ће бити баш један од тих који ће на економији СПШ и остати.
Његовој одељенској другарици Сањи Ђукановић, у најави је, пак, инострана каријера.
-Мој кум живи у Француској и тамо је пријатељима причао о нашем смеру. Они су ме позвали, ако желим, да дођем да радим код њих. Пре тога треба да испоштујем процедуру која се састоји од једномесечног боравка у Француској, потом повратка у Србију где бих требала да одрадим приправнички стаж, након чега бих тамо добила трајно запослење- објашњава Сања.
Добар старт за живот
Сања и Борис су само појединачни примери, којима је бављење коњима омогућило добру стартну животну позицију. Поред њих, у клупама је још три генерације одгајивача спортских коња. На жалост, упркос добрим перспективама, великом интересовању деце и амбициозним плановима управе школе, приликом овогодишњег уписног рока, више инстанце нису показале разумевања, па је смер укинут. Но, у Средњој пољопривредној ни након тога нису клонули духом, јер као што смо већ напоменули на почетку ове приче уколико у неке ствари уложимо себе у потпуности, резултат не изостаје.
Додир племенитости
А да се деца са смера одгјивача спортских коња у потпуности дају свом школовању сведочи и следећа изјава ученика:
-Осећај када идемо у школу, а дани су праксе је диван. Није нам тешко ни да чистимо, ни да их хранимо, али највише волимо да мазимо коње, док је сваки час јахања својеврсна авантура коју ћемо заувек памтити.
-Контакт са животињама оплемењује. Када то схватимо, велику животну лекцију смо савладали. На нашим часовима размена љубави је невероватна. Чак и они који су се на почетку плашили коња, данас уживају у њиховој близини. На пракси функционишемо као мала породица. Учимо се саосећајности, љубави, емпатији. Када би друга деца, која воле животиње знала, колико нам је лепо, сигурно би овај смер одабрала- надовезује се на изјаву својих ученика Тамара Вешић.
Препознатљиви у Србији, на располагању суграђанима
У професионалне воде коњичког спорта СПШ је упловила преко Коњичког клуба “Таур”. Током две такмичарске сезоне екипа младих препонаша постала је препознатљива на републичком нивоу, док им је најзначајније признање донео Сава Јанковић освојивши титулу вицешампиона Србије у прескакању препона.
Упоредо са професионалним тренинзима, економија школе је сваког понедељка, среде и петка од 18 сати отворена за наше суграђане заинтересоване за рекреативно јахање.
T.T.
Најновији број
11. април 2024.
