Мост сазнања

“Саставни моменти временитости су будућност, ”билост” и садашњост. … Будућност је ”примаран феномен” временитости. Из ње долазе све могућности бића, она даје основни подстицај саморазумевању као разумевању бића. Долажење је посредовано билошћу, то јест оним што је било и што још увек јесте. Садашњост је тачка у којој се сударају будућност и билост. Однос између будућности и билости је узајаман: суштински човек долази себи као онај који је већ био, односно тај човек је оно што је већ био само уколико будућност стално изнова долази, записао је академик др Михаило Ђурић у свом делу Ниче и Хајдегер, Фил. Истраживања 17.
Академик и филозоф
Михаило Ђурић је рођен 22. августа 1925. године у Шапцу. Основну школу и гимназију учио је у разним местима службовања свог оца, а део свог образовања провео је као ђак Шабачке гимназије. Студирао је право, филозофију и класичну филологију у Београду. Докторирао је 1954. године, на Правном факултету Универзитета у Београду, са тезом ,,Идеја природног права код грчких софиста". Исте године постао је асистент на Правном факултету, где је прошао сва научна звања, да би 1964. године био изабран у звање редовног професора. Био је гостујући професор за филозофију на универзитетима у Бечу, Западном Берлину и Аугсбургу. Од 1974. до 1989. године је научни сарадник у Институту друштвених наука у Београду. Био је председник научног већа Института за филозофију Филозофског факултета у Београду, покретач и главни уредник часописа ,,Филозофски годишњак". Добитник је престижне међународне награде „Проф. Луиђи Тартуфари”(2009) коју додељује Национална академија наука Републике Италије (Accademia nazionale dei Lincei) за област филозофије, као и Октобарске награде града Београда (1990). Био је члан Српске академије наука и уметности у Београду и Европске академије наука и уметности у Салцбургу. Ипак, због критике друштвеног система осуђен на две године строгог затвора у јулу 1972, али то га није спречило да буде предавач на немачким и аустријским универзитетима.
-Михаило Ђурић је један од наших најзначајнијих филозофа који је имао брилијантну каријеру на Правном факултету, где је оставио дубок траг. Ипак, најважније је његово дело у 12 томова и желели смо да да у родном граду разговарамо о важним темама његовог научног рада како бисмо изградили мост између Михаила Ђурића, његових идеја и будућих генерација - појаснио је проф. др Јовица Тркуља.
Културна заоставштина
И како је забележио и сам професор: “Само је човек који се већ одлучио да буде оно што може бити, који је већ постао оно што одувек јесте доиста кадар да закорачи у нови живот”. При том није важно да ли тај човек стварно зна за ”порекло” егзистенцијалних могућности помоћу којих ”бира” себе у свом ”моћи-бити”. Из те судбинске везаности човека за оно што је једном већ било и није прошло, што је још живо, што још траје, што још надахњује будући живот, извире стваралачки карактер самог понављања.“
-Наш суграђанин био је један од највећих Срба мислилаца у 20. веку. Изузетно је значајно да се бавимо његовим делом, не само једном годишње. Потребно је да отворимо простор за јавну дискусију о ономе што је оставио иза себе - рекао је члан Градског већа задужен за културу Игор Марсенић и најавио да ће наредне године бити штампан зборник досадашњих радова насталих током научних скупова у Шапцу, као писани траг о значају лика и дела Михаила Ђурића.
У знак сећања на истакнутог академика филозофских наука у Шапцу је 2016. године установљен је дан посвећен овом знаменитом суграђанину. Како би стваралаштво и изузетна културна заоставштина била презентована јавности, а превасходно средњошколцима у првим сусретима са краљицом мудрости, у Шабачкој гимназији организовано је предавање на тему "Михаило Ђурић као социолог", проф. др Слободана Антонића.
-Свакако да је Михаило Ђурић највећи филозоф којег је Србија имала, али је нажалост пропатио због својих чврстих ставова, критике друштва и због тога је део живота провео притворен. Но, то није нарушило његову репутацију и упамћен је као слободоуман човек веран својим идеалима. Гимназија је поносна на то што је био наш ученик - истакла је директорка Шабачке гимназије Маријана Исаковић.
У Библиотеци шабачкој на научном скупу говорили су: академик Данило Баста, Јово Цвјетковић, Верољуб Илић и представљен је часопис Praxis.