ПРЕДЛОГ ОПШТИНСКОГ БУЏЕТА СУТРА ПРЕД ОДБОРНИЦИМА
Трећина новца за развојну компоненту
Сутра ће о предлогу Одлуке о буџету општине Коцељева за 2020. годину, на седници сазваној по хитном поступку, разговарати и одборници у локалном парламенту. Ова тема била је и на дневном реду седнице Општинског већа, одржаној у понедељак.
Планирано је да се у општинску касу у наредној години слије скоро 362,4 милиона динара, док ће расходи бити већи за готово 36 милиона. Говорећи о законским роковима и изради самог предлога шеф одсека за финансије у општинској управи истакао је да су они испоштовани по први пут, те да је буџет реално планиран.
–Наиме, Влада Републике Србије, односно Министарство финансија су у роковима донели документа на основу којих ми и доносимо Одлуку о буџету. Пре свега то се односи на упутство за припрему буџета локалне власти које смо добили изненађујуће рано, још почетком августа месеца. Као и сваке године, што нам је и законска обавеза и нема разлога да буде другачије, почели смо да реално планирамо приходе и то само оне који су виђени а не оне које претпостављамо или који ће можда бити- објаснио је Милета Ковачевић и додао да приходи диктирају и расходе и издатке.
–Имали смо пар пута на скупштини коментаре од појединца, за које мислим да су злуради, да је буџет трошкаџијски. Он и мора бити трошкаџијски и зато је и намењен. Али, има развојну компоненту. А та компонента се гледа кроз планиране инвестиције које су директне планиране инвестиције у наредној години негде око 25 посто и које су видљиве. Значи, око 25 посто нашег буџета и плус кроз текуће поправке и одржавања пре свега саобраћајне инфраструктуре које исто можемо подвести под развојну компоненту као и субвенције јавном комуналном предузећу и надамо се да ће то у наредној години бити и реализовано у већем степену него претходних година. Тако да је око 35 посто расхода у буџету нешто што се може сматрати и третирати као развојна компонента. Такође, и све расходе смо планирали у реалним износима. Имамо нешто што нам је задато почев од плата запослених у општинској управи и нашим индиректним корисницима, затим стални трошкови као што су струја, вода, телефони- рекао је шеф одсека за финансије.
Буџетски дефицит према предлогу одлуке износи око 36 милиона динара и обезбедиће се из нераспоређеног вишка прихода из ранијих година. Предвиђено је да текућа буџетска резерва буде четири милиона док ће стална износити 800 хиљада динара.
–Тражили смо ове године, али још увек нисмо добили никакав одговор од Министарства финансија, да нам дозволе буџетски дефицит изнад десет посто, где смо ми са неких 5-6 пројеката, односно три за која имамо и пројектну документацију, тражили да нам то одобре. Међутим, нисмо добили одговор и не можемо да планирамо те инвестиције које су значајне по свом обиму. Постоји још увек нада да ћемо ипак добити ту сагласност али она мора бити предмет неког ребаланса буџета, макар он био одмах у јануару месецу- поручио је Ковачевић.
Међу капиталним пројектима наведеним за 2020. годину налази се реконструкција дела општинских и некатегорисаних путева као и улица и тротоара, затим реконстукција зелене пијаце у Коцељеви, изградња фекалне канализације у насељу Подбаре, на Илином крсту-магистрални пут и у индустријскаој зони. Такође је предвиђено опремање паркова у седишту општине, изградња јавне расвете у МЗ Драгиње у Ромском насељу као и у насељу Клисура у Коцељеви.
НОВАЦ ЗА СТРЕЛЦЕ И ИЗ ЛОКАЛНЕ КАСЕ
Општинско веће усвојило је одлуку о суфинансирању накнада за рад противградних стрелаца којом се предвиђа да ће за укупно четири стрелца који су распоређени на две противградне станице на територији општине Коцељева бити издвојено по 3,5 хиљаде динара у нето износу по једном ангажованом лицу на месечном нивоу у шестомесечом периоду.
За ову намену из општинске касе издвојиће се у нето износу по једном противградном стрелцу 21 хиљада, односно укупно за сва ангажована лица 84 хиљаде динара уз додатак законом прописаних обавеза за порезе и доприносе.
–Ми смо годинама уназад суфинансирали рад стрелаца што настављамо и даље. Ова одлука нам је потребна да бисмо могли да са стрелцима закључимо уговоре и да им се касније, по тим уговорима изврши исплата ове накнаде. 3,5 хиљаде је месечна накнада и то је износ који се није променио- истакао је начелник општинске управе Слободан Васић.
Предвиђени износ за накнаду за рад противградним стрелцима члан већа Радивој Николић оценио је као сраман и мизеран и поручио да ову одлуку неће подржати.
–Значи за једну дневницу он треба да дежура месец дана у тој станици. Зар могу тако републички органи да омаловажавају мучене сељаке у свим сферама? Ја предлажем да најмање десет хиљада република да и ми као општина исто толико. Дајемо само за четири стрелца. То је мизерно- поручио је Николић.
Са његовим мишљењем се сложила и Радмила Пимић која је предложила да се износ средстава који се до сада издвајао за све стрелце сада подели на преостала четири и да се на тај начин део надокнаде који даје локална самоуправа повећа јер посао противградних стрелаца није једноставан ни лак.
До ове године подручје коцељевачке општине било је покривено са седам противградних станица на којима је било ангажовано 14 стрелаца. У међувремену један број станица је аутоматизован тако да је смањен и број лица који су радили у њима. На питање члана већа Јована Димитријевића да ли је смањен број стрелаца утицао на сигурност и противградну заштиту одговорио је начелник одељења за привреду, пољопривреду, саобраћај и туризам Миодраг Тадић који је истакао да је пет станица у протеклом периоду аутоматизовано те да у њима више нема противградних стрелаца.
–Остале су још станице у Драгињу и Брдарици на којима су ангажована по два противградна стрелца. Смањење броја стрелаца неће ништа утицати на безбедност. Напротив. Биће чак и боље јер се све ради аутоматски. Неће бити никакавих проблема што се тиче ефикасности система одбране од града. И ове две преостале станице ће бити аутоматизоване. Иначе стрелце финансира држава а ово што општина издваја је само наша помоћ. Држава даје четири хиљаде месечно- објаснио је Тадић.
Веће је на овонедељној седници усвојило и предлог извештаја о раду општинске управе за 2018. годину као и кодекс понашања службеника и намештеника општине Коцељева. О свим овим темама дискутоваће се и на сутрашњој седници скупштине општине.
НЕДОВОЉАН БРОЈ ПРОМЕТА
Чланови већа усвојили су сет одлука из области локалне пореске администрације. Пред одборницима ће се наћи предлози одлука о утврђивању просечних цена квадратног метра одговарајућих непокретности, затим о висини стопе пореза на имовину у овој општини, о коефицијенту за утврђивање пореза на имовину за непокретности обвезника који воде пословне књиге, о стопи амортизације као и о одређивању зона и најопремљеније зоне за утврђивање пореза на имовину за наредну годину.
Шефица локалне пореске администрације Весна Бојић оценила је да је реч о јако комплексној материји али да су одлуке веома кратке.
–Одлуке су рађене по основу свих примљених уговора о промету непокретности у времену од 1.1. до 30.9. Сви ти уговори су урађени, прерађени, обрађени и извучене су те просечне цене за све непокретности за које је могло да се извуче. На жалост, ми смо мала општина а то је случај и са другима и немамо просечне цене за куће за становања, за пословне просторе,а тек за гараже да и не помињемо. Некада имамо за станове а некада немамо. Ове године свега два промета стана, један у првој, а један у другој зони. Тако да ове године ни за станове нисмо имали довољан број промета и просечну цену. Из свега што смо могли да извучемо била је просечна цена за грађевинско земљиште, пољопривредно и шумско. Нова категорија јесте друго земљиште и то ће нам мало помоћи не код физичких лица јер ми заправо и даље не радимо тај порез на земљиште. Радимо га само код правних лица. То су неки путеви, пруге, остало вештачки створено неплодно земљиште се подводи под то друго- објаснила је Бојић.
Према њеним речима порез на имовину ће и у 2020. остати исти. Стопа ће бити непромењена, остају исте пореске основице, а нема промена ни код стопе амортизације. И даље ће постојати две зоне.
–Било је сугестија зашто сваке године доносимо исту одлуку, али и на предлог државне ревизије, која је потврдила наше одлуке и рекла да је најбоље што се тиче пореза на имовину да се сваке године донесе нова одлука иако то није законска обавеза, ми смо наставили са том праксом. Нисмо имали никаквих измена. И за ове две зоне је јако тешко утврдити те просечне цене, а камоли да имамо више зона. Ове цене су у односу на прошлу годину мало ниже што се тиче грађевинског земљишта, нешто слично пољопривредно и шумско- закључила је шефица ЛПА.
Планирано је да се у општинску касу у наредној години слије скоро 362,4 милиона динара, док ће расходи бити већи за готово 36 милиона. Говорећи о законским роковима и изради самог предлога шеф одсека за финансије у општинској управи истакао је да су они испоштовани по први пут, те да је буџет реално планиран.
–Наиме, Влада Републике Србије, односно Министарство финансија су у роковима донели документа на основу којих ми и доносимо Одлуку о буџету. Пре свега то се односи на упутство за припрему буџета локалне власти које смо добили изненађујуће рано, још почетком августа месеца. Као и сваке године, што нам је и законска обавеза и нема разлога да буде другачије, почели смо да реално планирамо приходе и то само оне који су виђени а не оне које претпостављамо или који ће можда бити- објаснио је Милета Ковачевић и додао да приходи диктирају и расходе и издатке.
–Имали смо пар пута на скупштини коментаре од појединца, за које мислим да су злуради, да је буџет трошкаџијски. Он и мора бити трошкаџијски и зато је и намењен. Али, има развојну компоненту. А та компонента се гледа кроз планиране инвестиције које су директне планиране инвестиције у наредној години негде око 25 посто и које су видљиве. Значи, око 25 посто нашег буџета и плус кроз текуће поправке и одржавања пре свега саобраћајне инфраструктуре које исто можемо подвести под развојну компоненту као и субвенције јавном комуналном предузећу и надамо се да ће то у наредној години бити и реализовано у већем степену него претходних година. Тако да је око 35 посто расхода у буџету нешто што се може сматрати и третирати као развојна компонента. Такође, и све расходе смо планирали у реалним износима. Имамо нешто што нам је задато почев од плата запослених у општинској управи и нашим индиректним корисницима, затим стални трошкови као што су струја, вода, телефони- рекао је шеф одсека за финансије.
Буџетски дефицит према предлогу одлуке износи око 36 милиона динара и обезбедиће се из нераспоређеног вишка прихода из ранијих година. Предвиђено је да текућа буџетска резерва буде четири милиона док ће стална износити 800 хиљада динара.
–Тражили смо ове године, али још увек нисмо добили никакав одговор од Министарства финансија, да нам дозволе буџетски дефицит изнад десет посто, где смо ми са неких 5-6 пројеката, односно три за која имамо и пројектну документацију, тражили да нам то одобре. Међутим, нисмо добили одговор и не можемо да планирамо те инвестиције које су значајне по свом обиму. Постоји још увек нада да ћемо ипак добити ту сагласност али она мора бити предмет неког ребаланса буџета, макар он био одмах у јануару месецу- поручио је Ковачевић.
Међу капиталним пројектима наведеним за 2020. годину налази се реконструкција дела општинских и некатегорисаних путева као и улица и тротоара, затим реконстукција зелене пијаце у Коцељеви, изградња фекалне канализације у насељу Подбаре, на Илином крсту-магистрални пут и у индустријскаој зони. Такође је предвиђено опремање паркова у седишту општине, изградња јавне расвете у МЗ Драгиње у Ромском насељу као и у насељу Клисура у Коцељеви.
НОВАЦ ЗА СТРЕЛЦЕ И ИЗ ЛОКАЛНЕ КАСЕ
Општинско веће усвојило је одлуку о суфинансирању накнада за рад противградних стрелаца којом се предвиђа да ће за укупно четири стрелца који су распоређени на две противградне станице на територији општине Коцељева бити издвојено по 3,5 хиљаде динара у нето износу по једном ангажованом лицу на месечном нивоу у шестомесечом периоду.
За ову намену из општинске касе издвојиће се у нето износу по једном противградном стрелцу 21 хиљада, односно укупно за сва ангажована лица 84 хиљаде динара уз додатак законом прописаних обавеза за порезе и доприносе.
–Ми смо годинама уназад суфинансирали рад стрелаца што настављамо и даље. Ова одлука нам је потребна да бисмо могли да са стрелцима закључимо уговоре и да им се касније, по тим уговорима изврши исплата ове накнаде. 3,5 хиљаде је месечна накнада и то је износ који се није променио- истакао је начелник општинске управе Слободан Васић.
Предвиђени износ за накнаду за рад противградним стрелцима члан већа Радивој Николић оценио је као сраман и мизеран и поручио да ову одлуку неће подржати.
–Значи за једну дневницу он треба да дежура месец дана у тој станици. Зар могу тако републички органи да омаловажавају мучене сељаке у свим сферама? Ја предлажем да најмање десет хиљада република да и ми као општина исто толико. Дајемо само за четири стрелца. То је мизерно- поручио је Николић.
Са његовим мишљењем се сложила и Радмила Пимић која је предложила да се износ средстава који се до сада издвајао за све стрелце сада подели на преостала четири и да се на тај начин део надокнаде који даје локална самоуправа повећа јер посао противградних стрелаца није једноставан ни лак.
До ове године подручје коцељевачке општине било је покривено са седам противградних станица на којима је било ангажовано 14 стрелаца. У међувремену један број станица је аутоматизован тако да је смањен и број лица који су радили у њима. На питање члана већа Јована Димитријевића да ли је смањен број стрелаца утицао на сигурност и противградну заштиту одговорио је начелник одељења за привреду, пољопривреду, саобраћај и туризам Миодраг Тадић који је истакао да је пет станица у протеклом периоду аутоматизовано те да у њима више нема противградних стрелаца.
–Остале су још станице у Драгињу и Брдарици на којима су ангажована по два противградна стрелца. Смањење броја стрелаца неће ништа утицати на безбедност. Напротив. Биће чак и боље јер се све ради аутоматски. Неће бити никакавих проблема што се тиче ефикасности система одбране од града. И ове две преостале станице ће бити аутоматизоване. Иначе стрелце финансира држава а ово што општина издваја је само наша помоћ. Држава даје четири хиљаде месечно- објаснио је Тадић.
Веће је на овонедељној седници усвојило и предлог извештаја о раду општинске управе за 2018. годину као и кодекс понашања службеника и намештеника општине Коцељева. О свим овим темама дискутоваће се и на сутрашњој седници скупштине општине.
НЕДОВОЉАН БРОЈ ПРОМЕТА
Чланови већа усвојили су сет одлука из области локалне пореске администрације. Пред одборницима ће се наћи предлози одлука о утврђивању просечних цена квадратног метра одговарајућих непокретности, затим о висини стопе пореза на имовину у овој општини, о коефицијенту за утврђивање пореза на имовину за непокретности обвезника који воде пословне књиге, о стопи амортизације као и о одређивању зона и најопремљеније зоне за утврђивање пореза на имовину за наредну годину.
Шефица локалне пореске администрације Весна Бојић оценила је да је реч о јако комплексној материји али да су одлуке веома кратке.
–Одлуке су рађене по основу свих примљених уговора о промету непокретности у времену од 1.1. до 30.9. Сви ти уговори су урађени, прерађени, обрађени и извучене су те просечне цене за све непокретности за које је могло да се извуче. На жалост, ми смо мала општина а то је случај и са другима и немамо просечне цене за куће за становања, за пословне просторе,а тек за гараже да и не помињемо. Некада имамо за станове а некада немамо. Ове године свега два промета стана, један у првој, а један у другој зони. Тако да ове године ни за станове нисмо имали довољан број промета и просечну цену. Из свега што смо могли да извучемо била је просечна цена за грађевинско земљиште, пољопривредно и шумско. Нова категорија јесте друго земљиште и то ће нам мало помоћи не код физичких лица јер ми заправо и даље не радимо тај порез на земљиште. Радимо га само код правних лица. То су неки путеви, пруге, остало вештачки створено неплодно земљиште се подводи под то друго- објаснила је Бојић.
Према њеним речима порез на имовину ће и у 2020. остати исти. Стопа ће бити непромењена, остају исте пореске основице, а нема промена ни код стопе амортизације. И даље ће постојати две зоне.
–Било је сугестија зашто сваке године доносимо исту одлуку, али и на предлог државне ревизије, која је потврдила наше одлуке и рекла да је најбоље што се тиче пореза на имовину да се сваке године донесе нова одлука иако то није законска обавеза, ми смо наставили са том праксом. Нисмо имали никаквих измена. И за ове две зоне је јако тешко утврдити те просечне цене, а камоли да имамо више зона. Ове цене су у односу на прошлу годину мало ниже што се тиче грађевинског земљишта, нешто слично пољопривредно и шумско- закључила је шефица ЛПА.
В.Бошковић
Најновији број
18. април 2024.
