Инфо

(5. децембар 2019.)
Трибина - Како је дошло до Југославије

Алтруистичка идеја и(ли) неодржив концепт

Први децембар, Дан уједињења, историјски претходио је празнику који је славио сећање на заседање Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије, новембра 1943. Југославија се градила као контра план великим царствима. Велика мултикултурална држава
Алтруистичка идеја и(ли) неодржив концепт
Историја престаје да буде од користи баш у тренутку када нам је најпотребнија, рекао је Ерик Хобсбаум, творац идеје о „кратком XX веку“, чије контуре су дефинисане преломним годинама за Европу. Ово „столеће“ траје од 1914. до 1991, и знатним делом се поклапа са постојањем некадашње Југославије.
Стварањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, 1. децембра 1918. године, настао је нови политички ентитет на Балканском полуострву. Велика мултикултурална држава значајна фигура у међународним односима, између Истока и Запада.
-Југославија се у великој мери градила, профилисала и дефинисала, као контраплан великим царствима у чијем саставу су живели сви југословенски народи. Иако настањени у две велике империје, Османском царству и Аустроугарској монархији, увидели су да постоје одређене сличности. Носиоци идеје о уjедињењу били су припадници интелектуалне елите. Идеја је по завршетку рата добила обрисе стварањем Краљевине СХС - појашњава др Сања Петровић Тодосијевић, научна сарадница на Институту за новију историју Србије.
-Југославија се распала, али на то нису утицали само унутрашњи, него и спољни фактори. Без обзира на све, држава је била оквир за модернизацију и еманципацију свих народа који су живели под њеним окриљем - закључила је др Петровић Тодосијевић на дебати поводом годишњице од стварања Југославије, симбола историје, било да говоримо кроз визир сентимента, националне свести, искуства прошлости.
За носталгичаре, крај „Југе“ означио је и завршетак једне епохе, када се безбрижно живело, радило и сањало. Свет је био надохват руке, али у границама постојеће државе. Противници идеје братства, јединства, СФРЈ виде као вештачку творевину, „осуђену“ на крај и пре самог почетка. Било да припадате старијој, средњој, или генерацији миленијалаца, носталгичара, идеалиста, конзервативаца, националиста, један мотив је свеприсутан, одсуство осећања равнодушности. Иако се често помиње злоупотреба, константна ревизија прошлости и чувена флоскула „историју пишу победници“, можда је озбиљно истраживање добра основа за разумевање и сагледавање одређених болних тема, без пресликавања садашњих релација на претходне догађаје. Оно што нас историја још увек није научила је да не остајемо заробљени у времену, јер оно неумитно тече.
Први децембар, Дан уједињења, историјски претходио је празнику који је славио сећање на заседање Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ) одржаног у Босни 29.11.1943. године. Тада су установљени принципи на којима ће бити заснована нова држава.
-Без обзира на Нишку и Крфску декларацију постоје одређене нејасноће. Због чега је створена држава, те величине, на Балкану, као важној геополитичкој тачки. То се није могло само слободном вољом Срба, као победника у рату, него је одлука зависила од интереса великих сила. Мултиетничка структура више народа, које је пре свега, раздвајала религија, а спојених у једну државу, је неподржива. Због тога је 1941. нестала, а затим, поново и 1991, у крви и са превасходно српским губицима. Сматрам да пређашње искуство треба да нам буде наук за сличне интеграције. Пре националног уједињења није могуће створити наднационални ентитет - истакао је проф. др Миломир Степић, научни саветник на Институту за политичке студије.
М. Ж.

Најновији број

29. октобар 2020.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa