Алтруистичка идеја и(ли) неодржив концепт

Историја престаје да буде од користи баш у тренутку када нам је најпотребнија, рекао је Ерик Хобсбаум, творац идеје о „кратком XX веку“, чије контуре су дефинисане преломним годинама за Европу. Ово „столеће“ траје од 1914. до 1991, и знатним делом се поклапа са постојањем некадашње Југославије.
Стварањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, 1. децембра 1918. године, настао је нови политички ентитет на Балканском полуострву. Велика мултикултурална држава значајна фигура у међународним односима, између Истока и Запада.
-Југославија се у великој мери градила, профилисала и дефинисала, као контраплан великим царствима у чијем саставу су живели сви југословенски народи. Иако настањени у две велике империје, Османском царству и Аустроугарској монархији, увидели су да постоје одређене сличности. Носиоци идеје о уjедињењу били су припадници интелектуалне елите. Идеја је по завршетку рата добила обрисе стварањем Краљевине СХС - појашњава др Сања Петровић Тодосијевић, научна сарадница на Институту за новију историју Србије.
-Југославија се распала, али на то нису утицали само унутрашњи, него и спољни фактори. Без обзира на све, држава је била оквир за модернизацију и еманципацију свих народа који су живели под њеним окриљем - закључила је др Петровић Тодосијевић на дебати поводом годишњице од стварања Југославије, симбола историје, било да говоримо кроз визир сентимента, националне свести, искуства прошлости.
За носталгичаре, крај „Југе“ означио је и завршетак једне епохе, када се безбрижно живело, радило и сањало. Свет је био надохват руке, али у границама постојеће државе. Противници идеје братства, јединства, СФРЈ виде као вештачку творевину, „осуђену“ на крај и пре самог почетка. Било да припадате старијој, средњој, или генерацији миленијалаца, носталгичара, идеалиста, конзервативаца, националиста, један мотив је свеприсутан, одсуство осећања равнодушности. Иако се често помиње злоупотреба, константна ревизија прошлости и чувена флоскула „историју пишу победници“, можда је озбиљно истраживање добра основа за разумевање и сагледавање одређених болних тема, без пресликавања садашњих релација на претходне догађаје. Оно што нас историја још увек није научила је да не остајемо заробљени у времену, јер оно неумитно тече.
Први децембар, Дан уједињења, историјски претходио је празнику који је славио сећање на заседање Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ) одржаног у Босни 29.11.1943. године. Тада су установљени принципи на којима ће бити заснована нова држава.
-Без обзира на Нишку и Крфску декларацију постоје одређене нејасноће. Због чега је створена држава, те величине, на Балкану, као важној геополитичкој тачки. То се није могло само слободном вољом Срба, као победника у рату, него је одлука зависила од интереса великих сила. Мултиетничка структура више народа, које је пре свега, раздвајала религија, а спојених у једну државу, је неподржива. Због тога је 1941. нестала, а затим, поново и 1991, у крви и са превасходно српским губицима. Сматрам да пређашње искуство треба да нам буде наук за сличне интеграције. Пре националног уједињења није могуће створити наднационални ентитет - истакао је проф. др Миломир Степић, научни саветник на Институту за политичке студије.