Траг сликарског виђења Мачве

Преовлађују јарке боје. Већина њих су завичајне импресије. Да се не заборави прошлост Мачве, али и некад присутна иконографија родног краја.
Све то су желелим и рекао бих, успели оснивачи Совљачке ликовне колоније, која је ушла у трећу деценију живота, као још увек витална, вредна и квалитетна. За то су нема сумње најзаслужнији признати сликари, њих више од стотину, који су за две деценије постојања и рада Совљачке колоније, за коју је још на оснивању Милић од Мачве рекао да би пре волео да се зове насеобина или бивак сликара, успели да одговоре захтеву оснивача. Жеља доајена овдашњег сликарства, да то буде слика и прилика старе Мачве из прошлих времена, остварује се и богати новим садржајем. Опет је то заслуга врхунских ликовних уметника уз несебичну подршку и организацију Културно-образовног центра Богатић и овдашње локалне самоуправе.
Није онда ни чудо што је изложбу Совљачке ликовне колоније, прошлог петка у свечаној сали Скупштине општине Богатић, отворио први човек ове локалне самоуправе Ненад Бесеровац. Потом је госте поздравио Милош Симић, директор Културно-образовног центра Богатић, а о раду колоније свих протеклих година говорио новинар и књижевник Драган Филиповић.
Он је између осталог нагласио да су организатори успели да очувају реноме колоније, за коју се зна у целој Србији. Истовремено до пуног изражаја је дошло очување иконографије и ликова људи овог краја које живот никада није штедео. Дат је и значајан импулс, пре свега младим ствараоцима да не забораве прошлост свог краја, која је инспиративна и даје много могућности за унапређење стваралаштва.
Наравно, није изостао ни инспиративни уметничко-забавни програм (Habanera Quartet), као ни обраћање Мирослава Перића, глумца Аматерског позоришта “Јанко Веселиновић” у Богатићу.