СТОП КРИМИНАЛИТЕТУ МЛАДИХ (11)
Сајбер насиље
Према подацима добијеним од Центра за социјални рад број деце у сукобу са законом у Шапцу је у сталном порасту. У складу са том чињеницом циљ пројекта “СТОП криминалитету младих”је повећати степен знања и информисаности о значају и начину превенције друштвено криминалитета. Реализацију Пројекта финансијски је подржало Министарство културе и информисања Републике Србије
Разговор са педагогом Шабачке гимназије, Биљаном Дробњак, у прошлом наставку Пројекта „Стоп криминалитету младих“, отворио је једно ново поглавље у схватању и обухватању проблема малолетничке деликвенције, а то је појам електронског насиља.
Да је оно све чешћи, а самим тим и све озбиљнији вид насиља, потврђено нам је и из Центра за социјални рад Шабац. Наиме, број пријава које се односе на злоупотребу деце путем интернета и сајбер насиље, односно претеће поруке које малолетници међусобно шаљу једни другима, са доминацијом вербалног насиља, упућених Служби за заштиту деце и младих, је у константном порасту.
-Деца из породица у којима постоји насиље често преносе насилне обрасце понашања и на друштвене мреже, копирајући на тај начин усвојен модел насилног понашања- истиче педагод и руководилац Службе за заштиту деце и младих Весна Брајић, и додаје:
-Понекад код деце доминира осећај усамљености, неповерења у друге људе или једноставно пролазе кроз неки тежак период, па на интернету проналазе утеху, подршку и могућност да испуне време садржајима који су им интересантни и корисни. На тај начин, свој свет и неку врсту утехе проналазе у виртуелној стварности, а не у реланом, стварном животу.
Алармантни фактори за родитеље
Како наводе стручњаци, као знак за узбуну код родитеља деце која велики део свог времена проводе на интернету, могу послужити појаве, попут узнемирености, изолације, избегавања социјалних контаката, несанице, пада школског успеха, избегавање разговора о интернету, или садржајима на интернету, главобоље, мучнине, депресивности, безвољности, агресивности према другима, или аутодеструктивности. Тада је најбоља одлука обратити се стручњаку, како би открили узроке оваквог понашања, а ти узроци, често могу бити у директној вези са зависности од интернета.
-На тај начин родитељи могу спречити евентуално даље продубљивање психичких траума деце која су постала зависна од интернета, или су изложена некој непријатној ситуацији на интернету, а о томе не желе да разговарају са својим родитељима- закључује Брајићева.
Дисфункционална породица, већа опасност
У најризичнију групу спадају деца из дисфункционалних породица, у којима често не постоји, или је у недовољној мери присутан ауторитет родитеља, без јасно дефинисаних васпитних граница, у којима не постоји у довољној мери љубави, разумевања и пажње, а доминирају сукоби, нетрпељивост, неуважавање, а често и насиље у породици. Често, деца из оваквих породица имају појачану потребу за емоционалним везивањем за особе које упознају преко интернета, за брзо и лако супостављање контакта са непознатим особама, које им лажно нуде минималан степен разумевања и пажње.
Кључна комуникација
Како би се избегла злоупотреба деце на интернету, веома је важно постојање адекватне комуникације унутар породице, стабилан и очуван ауторитет родитеља, заснован на међусобном уважавању и поштовању чланова породичног система, као и јасна и отворена комуникација.
Не мање важна је и добра сарадња и комуникација између породице и школе и других институција које се баве заштитом малолетника, како би се заједничким снагама спречио сваки вид злоупотребе деце путем интернета.
Да је оно све чешћи, а самим тим и све озбиљнији вид насиља, потврђено нам је и из Центра за социјални рад Шабац. Наиме, број пријава које се односе на злоупотребу деце путем интернета и сајбер насиље, односно претеће поруке које малолетници међусобно шаљу једни другима, са доминацијом вербалног насиља, упућених Служби за заштиту деце и младих, је у константном порасту.
-Деца из породица у којима постоји насиље често преносе насилне обрасце понашања и на друштвене мреже, копирајући на тај начин усвојен модел насилног понашања- истиче педагод и руководилац Службе за заштиту деце и младих Весна Брајић, и додаје:
-Понекад код деце доминира осећај усамљености, неповерења у друге људе или једноставно пролазе кроз неки тежак период, па на интернету проналазе утеху, подршку и могућност да испуне време садржајима који су им интересантни и корисни. На тај начин, свој свет и неку врсту утехе проналазе у виртуелној стварности, а не у реланом, стварном животу.
Алармантни фактори за родитеље
Како наводе стручњаци, као знак за узбуну код родитеља деце која велики део свог времена проводе на интернету, могу послужити појаве, попут узнемирености, изолације, избегавања социјалних контаката, несанице, пада школског успеха, избегавање разговора о интернету, или садржајима на интернету, главобоље, мучнине, депресивности, безвољности, агресивности према другима, или аутодеструктивности. Тада је најбоља одлука обратити се стручњаку, како би открили узроке оваквог понашања, а ти узроци, често могу бити у директној вези са зависности од интернета.
-На тај начин родитељи могу спречити евентуално даље продубљивање психичких траума деце која су постала зависна од интернета, или су изложена некој непријатној ситуацији на интернету, а о томе не желе да разговарају са својим родитељима- закључује Брајићева.
Дисфункционална породица, већа опасност
У најризичнију групу спадају деца из дисфункционалних породица, у којима често не постоји, или је у недовољној мери присутан ауторитет родитеља, без јасно дефинисаних васпитних граница, у којима не постоји у довољној мери љубави, разумевања и пажње, а доминирају сукоби, нетрпељивост, неуважавање, а често и насиље у породици. Често, деца из оваквих породица имају појачану потребу за емоционалним везивањем за особе које упознају преко интернета, за брзо и лако супостављање контакта са непознатим особама, које им лажно нуде минималан степен разумевања и пажње.
Кључна комуникација
Како би се избегла злоупотреба деце на интернету, веома је важно постојање адекватне комуникације унутар породице, стабилан и очуван ауторитет родитеља, заснован на међусобном уважавању и поштовању чланова породичног система, као и јасна и отворена комуникација.
Не мање важна је и добра сарадња и комуникација између породице и школе и других институција које се баве заштитом малолетника, како би се заједничким снагама спречио сваки вид злоупотребе деце путем интернета.
Најчешће злоупотребе
Честа злоупотреба интернета је објављивање фотографије малолетника без његовог знања, којим се вређа достојанство детета и његов интегритет, што подстиче негативне и непримерене коментаре вршњака. Често смо сведоци објаве на друштвеним мрежама и вршњачких сукоба, свађа, физичких обрачуна, шамарања, ударња малолетника, које се често дешавају у школи, школском дворишту, или ван школе.
Најновији број
18. април 2024.
