Инфо

(5. децембар 2019.)
ФК МАЧВА – 100 ГОДИНА ПОСТОЈАЊА

ФУДБАЛ ПИШЕ СЦЕНАРИО

Родило се као идеја, вероватно са првом фуТбалском лоптом, како су онда говорили. „Лоптање“ има неку посебну магију, чак и тамо где о њој ништа не знају, чим се појави „ухвати очи“ неке дечурлије, младића, чак и старијих. У тим шутевима акцијама аутоматски се пројектују разбибрига, здравље, али и снови, чежње.... први пут када се проба, више се, углавном не напушта, партије и утакмице се окончају, али размишљање о њима не. После година патње, разних ужаса, нестанка становништа, Шапчанима је требала нада, сан, још се опорављао град од Великог рата, када се закотрљала лопта. Беше мај 1919. године када се родила МАЧВА. Ипак, четири месеца касније, почиње историја, тамо где се формирао сан, на пољани, у диму прашине, крај „крпењаче“. Мачва је баш 21. септембра 1919. године одиграла први меч, започевиши дуг, дуг пут. О највећим успесима клуба, сезонама у највишим ранговима, највећим победама, већ је писано, трудићемо се да до краја ове календарске године представимо неке занимљивости из историје „црвено-црних“, некоме познате, некоме не.
ФУДБАЛ ПИШЕ СЦЕНАРИО
У историји шабачке „старе даме“ постоје и приче које наликују сценарију за филм, трилер, акцију или сличе неком детективском роману.

Случај Кесић
БОРА КЕСИЋ је једну деценију био члан МАЧВЕ. Године 1930. напушта клуб и одлази у Београд, где се пријавио да наступа за чувену СК ЈУГОСЛАВИЈУ. Према ондашњим правилима Савеза, да би наступали за други тим у званичним утакмицама, мора да прође најмање шест мсеци од наступа за претходни. При преласаку у Београд, ЈНС-у је Кесић изјавио да је последњи пут за Мачву играо 4. априла 1930. године, те је место на средини терена Југославије на гостовање у Сплиту, 6. октобра, требало да буде неупитно. Ипак, два дана после ремија 2:2, у београдским листовима је освануо наслов где се тражи суспензија Кесића, али и казна за Југославију, јер је „Време“ добило допис да је Бора последњи пут за Мачву играо 13. априла. Ипак, казна је убрзо укинута, јер је у том периоду Савез, а не играч, био дужан да води рачуна о датумима, но интерсантан је узрок проблема. Како истиче Кесић у изјави за „Шабачки гласник“, кривац је други потпредседник Мачве (име му није споменуто), и велики навијач БСК-а. Његов омиљени тим је био у борби за титулу и у Сплиту је морала да победи Југославија, како би БСК био ближи трону. Пред велики београдски дерби, недељу дана раније (БСК – Југославија 2:1), новинару из Новог Сада је обећа да ће „ако Хајдук победи или буде нерешено у утакмици против Југославије, послати допис у коме ће навести да је последњи меч Бора Кесић за Мачву одиграо 13, а не 4. априла.
Кесић није желео да се жали на пресуду, већ се вратио другом послу, али је његов нови клуб инсистирао на жалбама, како би, на концу и одлука била промењена. Остала је званична прича да је поменути потпредседник Мачве само из навијачких побуда направио аферу, а непознато је да ли је имао још неки разлог.
-Многобројна увеличавајућа препричавања која се крећу у круговима Мачве и која су желела да омрзнем свој матични клуб, узалуд се труде. Мачвини успеси још ми натерају понос на лице, јер сам у њој научио футбалску вештину. Данас јој желим да са њеним разумним вођама, Петровићем и Лазаревићем настави пут ка слави – истакао је Кесић у тренутку укидања казне.

Павлова „отмица“
Почетком 70-их година МАЧВА је чувала жељу повратка у Другу савезну лигу, али ова је била другачије, јер је план био да то учини на бази снага из своје школе. Један од адута у тој борби био је ПАВЛЕ ГРУБЈЕШИЋ. Уместо спортских планова, уследила је готово филмска прича.
Потенцијал „Паје“ није промакао ни највећим ондашњим клубовима. Иако малолетан играч није могао да напусти матични клуб без сагласности родитеља, то није спречавало највеће да „околним“ путевима ангажују жељени потенцијал. Грубјешић је остао познат по играма у Партизану, али се прва за њега озбиљно заинтересовала Црвена Звезда. У пролеће 1970. Грубјешић је нестао из Шапца. Звезда га је одвела на преговоре, али је уз интрвенцију Мачве, после три дана у Београду враћен у Шабац. Мислили су у Шапцу да је ту крај, али је тек следио заплет. Други београдски тим био је упорнији.
Пред полазак Мачве на припреме ка обали Јадрана, Павле је поново „киднапован“. О њему није било информација, нити је био у Шапу. Сумња, испоставило се оправдана, упућена је ка Ћелу Вилотићу, некадашњем играчу Мачве, а онда директора омладинске школе Партизана. Виђен је на последњој утакмици Мачве у претходној сезони, а иако је постојала прича да је дошао да гледа Грубјешића, уверавао је исте вечери све у клубу да неће бити одвођења играча без сагласности клуба. Убрзо по нестанку контактиран је Партизан, али су они уверавали најстарији шабачки клуб да не знају ништа о томе. Ипак, Драган Грубјешић, отац Павлов, тврдио је да је његов син у Београду и да је тамо отишао на наговор Вилотића.
Убрзо је секретар Мачве Александар Радовановић, раније члан Извршног одбора Партизана ступио у контакт са Бобом Михаиловићем, директором београдског клуба како би добио информације и разјашњења. Михаиловић је остао при причи да Партизан нема везе са нестанком Грубјешића, тврдећи да нису ни заинтересовани, те да у свом подмлатку имају таквихг играча, а да би евентуално интересовање било у складу са добрим односима два клуба, нагласивши да Стеван Вилотић не би ништа учинио без сагласности управе.
У међувремену, у Шабац су дошли представници сплитског Хајдука, такође заинтересовани за Павла, посетивши његовог оца. Предлагали су му да нестанак пријави СУП-у, али је он то одбио тврдећи да његов син није на продају, те да би био најсрећнији када би остао у Мачви и играо бесплатно. Ипак, када је у клуб стигао захтев за исписницом, у којој се наводи приватна адреса (у нашем листу није објављено чија), а не клупска, као она на коју исписницу треба проследити, Грубјешић сениор је рекао да ће дати сваку сагласност за прелазак Павла Грубјешића у Београд.
Епилог – Грубјешић потписује за Партизан четворогодишњи уговор, а све обавезе Партизана према Мачви завршене су исплатом обештећења у висини од 15.000 ондашњих динара. Грубјешић је наступао за Партизан, Раднички Ниш и ГАК Грац, преминуо је у 46. години после срчаног удара.
Д. Благојевић

Најновији број

22. октобар 2020.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa