РУКОМЕТ: СЕХА ЛИГА
ИЗНАД СВИХ ПРОГНОЗА
Сви у клубу задовољни учинком у овом делу сезоне. Побеђена три учесника Лиге шампиона. Двомеч са Војводином и важан и припремни. Нека имена у врху статистике региона
Увек може постојати изузетак, али вероватно да је броју 100, као процентуалном износу, најближе могуће задовољство играча, стручног штаба, руководства и навијача шабачке МЕТАЛОПЛАСТИКЕ. У десет СЕХА кола остварене су четири победе, а на почетку је било упитно може ли и до једне млад састав у окружењу искусних, стабилних, јаких екипа са списка учесника Лиге шампиона.
Једино је московски Спартак био тим који се истицао као добра прилика за бодове, док су: Работник, Мешков, а посебно Загреб и Везспрем деловали као недодирљиви. Како све има добре и лоше стране, разуђен распоред јесте отежавао држање форме играча, али је истовремено омогућавао дужи одмор у односу на оне који се боре и у домаћој лиги, у Лиги шампиона и СЕХИ. У Шабац су Македонци, Белоруси и Мађари морали са комбинованим саставима, не баш одморни због дугих и напорних путовања. Трибине су, с друге стране, биле одлично испуњене, без премца у целокупном такмичењу, те се прилика сама указивала, а играчи у плавом су знали да је искористе на прави начин. Намучили су Загреб, а победили: Мешков, Работник и Везспрем.
Још важније од победа може бити манир у коме су остварене. Против Мешкова је тим имао предност и чувао, док је у друга два успешна меча лоше почињао, био у заостатку, али није „губио главу“, није журба преузела контролу над тактичким договором и увек су чекали прилику да преузму предност. Падови су постојали у свакој утакмици, али и онда је успевао да сачува шабачки састав снагу да не дозволи потпуни крах и неповратни заостатак. Домаћи терен јесте снага Металопластике, али ни у гостима није клуб играо подређену улогу. Лош меч је био у Битољу, док је у свим осталим бар по полувреме „пластика“ била равноправна или боља. У Бресту одлично прво полувреме, у Загребу и Везспрему други период за понос, у Москви 50 минута боље игре и бод или два из некадашње царске престонице апсолутно не би били незаслужени.
Посебно је остварење значајно када се осврнемо на здравствени билтен. Од старта сезоне Вуковић не може да рачуна на Вукашина Воркапића, а онда су редом проблеме имали: Боривоје Ђукић, Александар Бабић, Немања Гојковић, одсутни по неколико утакмица у низу, а још неколико рукометаша је пропуштало по један меч.
По посети Шапчани су најбољи у Лиги, саставом млад тим се доказао као конкурентан и нема дилеме да је Металопластици место у оваквом такмичењу, званично регионалном, а незванично интернационалном клупском без ближе географске карактеристике. Наравно, само добро пролеће може донети и наредне сезоне исте или сличне ривале.
Једино је московски Спартак био тим који се истицао као добра прилика за бодове, док су: Работник, Мешков, а посебно Загреб и Везспрем деловали као недодирљиви. Како све има добре и лоше стране, разуђен распоред јесте отежавао држање форме играча, али је истовремено омогућавао дужи одмор у односу на оне који се боре и у домаћој лиги, у Лиги шампиона и СЕХИ. У Шабац су Македонци, Белоруси и Мађари морали са комбинованим саставима, не баш одморни због дугих и напорних путовања. Трибине су, с друге стране, биле одлично испуњене, без премца у целокупном такмичењу, те се прилика сама указивала, а играчи у плавом су знали да је искористе на прави начин. Намучили су Загреб, а победили: Мешков, Работник и Везспрем.
Још важније од победа може бити манир у коме су остварене. Против Мешкова је тим имао предност и чувао, док је у друга два успешна меча лоше почињао, био у заостатку, али није „губио главу“, није журба преузела контролу над тактичким договором и увек су чекали прилику да преузму предност. Падови су постојали у свакој утакмици, али и онда је успевао да сачува шабачки састав снагу да не дозволи потпуни крах и неповратни заостатак. Домаћи терен јесте снага Металопластике, али ни у гостима није клуб играо подређену улогу. Лош меч је био у Битољу, док је у свим осталим бар по полувреме „пластика“ била равноправна или боља. У Бресту одлично прво полувреме, у Загребу и Везспрему други период за понос, у Москви 50 минута боље игре и бод или два из некадашње царске престонице апсолутно не би били незаслужени.
Посебно је остварење значајно када се осврнемо на здравствени билтен. Од старта сезоне Вуковић не може да рачуна на Вукашина Воркапића, а онда су редом проблеме имали: Боривоје Ђукић, Александар Бабић, Немања Гојковић, одсутни по неколико утакмица у низу, а још неколико рукометаша је пропуштало по један меч.
По посети Шапчани су најбољи у Лиги, саставом млад тим се доказао као конкурентан и нема дилеме да је Металопластици место у оваквом такмичењу, званично регионалном, а незванично интернационалном клупском без ближе географске карактеристике. Наравно, само добро пролеће може донети и наредне сезоне исте или сличне ривале.
Најновији број
18. април 2024.
