СПРЕЧИТЕ ШТЕТУ НА ВОЋКАМА

Сваке године у зимском периоду, а посебно када су јаче зиме, због дубоког снега и недостатка хране, младе воћке у воћњаку, као и саднице воћака у расадницима, изложене су нападу зечева, срна и остале дивљачи. Зечеви најчешће глођу кору младих воћака већ рано у јесен, након опадања лишћа, а нарочито након што падне снег и нестане друге хране. Висока дивљач, срне и јелени гризу младе гранчице и хране се њима, роговима гуле кору и на тај начин наносе оштећења на стаблима.
Ова оштећења се огледају у гуљењу коре и лому грана и гранчица. Нарочито велика оштећења могу настати на садницама и младим воћкама, где ако дође до гуљења коре у виду прстена ширем 1-2 цм, долази до сушења (пропадања) дела изнад прстена. Штета је већа ако се та оштећења јаве испод спојног места, када се морају мењати целе саднице, док ако се деси изнад спојног места треба обавити прекраћивање и у том случају се губи једна година, односно развија се нови надземни део на двогодишњем корену. Ако дође до лома или скраћивања бочних грана, ремети се узгојни облик и такође долази до одлагања родности и отежаног формирања узгојног облика. Да би се ови проблеми избегли воћке и саднице воћака могу се заштитити од напада дивљачи механички и хемијским путем.
Механичка заштита
Механички се могу заштити на следећи начин: постављањем ограде од плетене жице, коју је препоручљиво закопати око 10цм у земљу, како се зечеви и глодари не би могли подвлачити. Ова мера је најефикаснија али и доста скупа.
Други начини механичке заштите је омотавањем појединих стабала (сламом, кукурузовином, пластичном фолијом, натрон папиром и другим отпадним материјалом за увијање). Заштита воћака на овај начин се избегава јер простор између стабла и материјала за увијање може да послужи за презимљавање појединих штетних организама.
Веома ефикасно се показало омотавање стабала специјализованом мрежицом или коришћењем “рабиц мрежице” (грађевинска мрежа у тракама која се користи за изолације фасада) која се сече у тракама ширине од 0,3м дужине 0,8-1м и причврсти се хефталицом око стабла. Ове мрежице су веома ефикасне не морају се скидати преко целе године и не долази до могућности презимљавања штетних организама испод ове мрежице.
Упозорење, не користити пластичне џакове, пластичне фолије и ПВЦ флаше за заштиту, све ово врло ефикасно штити од зечева али у време сунчаних дана у току зиме долази до ефекта стаклене баште, стабле се греју у току дана и нагло хладе током ноћи што доводи до пуцања коре и великих оштећења.
Хемијска заштита
Младе воћке и саднице воћака од напада дивљачи могу се такоде заштитити и хемијским путем (постоје репелентна средства која се користе за одбијање дивљачи) и то: прскањем и премазивањем.
Премазивање стабала или прскање одређеним хемијским средствима има задатак да делује репелентно – одбијајуће. Данас се користе материје на бази карболинеума у концентрацији 10% и на бази сумпора, као сумпорна маст и сумпорно базна емулзија.
Сумпорна маст представља смешу 900 гр ланеног уља и 100 гр сумпорног цвета. На бази креча постоји кречно уљна емулзија и она се састоји из 2 дела креца у праху и 1 дела ланеног уља. У неким земљама препоручује се примена катрана, асфалтна емулзија, карбонат бакра и др. Успешну заштиту младих воћака и шумског дрвећа пружа препарат, репелент CUNITEX, који одбија дивљач, а не убија је. Овај препарат се користи у количини 300–400 гр на 1 л воде и служи за премазивање. Време примене препарата је у јесен, након опадања лишћа, а свакако пре него што падне снег. Премазивање стабала треба вршити по лепом и сувом времену, како би се средство на биљци осушило и остало у довољној количини. Након премазивања стабала пожељно је да не падне киша око 5 сати.
Младе воћке такође могу и да се испрскају. Прскају се већи засади, након опадања лишћа у позну јесен или рану зиму.
За прскање се користи препарат KUNILENT R–17 у концентрацији 5–10%. Прскање се изводи на температури изнад 10°Ц. По мирном и тихом времену и без падавина. Овако нанет препарат одбија дивљач чак до 80 дана.
Ефикасност овог препарата као и осталих прављених или купљених хемијских средстава зависи од количине падавина као и од осталих временских прилика, па се засади морају чешће обилазити и проверавати да није дошло до спирања, а самим тим и напада и оштећења од дивљачи. Такође и код механичке заштите треба проверавати у току зиме да није дошло до спадања мрежице, односно да није дошло до оштећења на огради, и обавити поправке.
Препорука произвођачима је и да поред обављене заштите од дивљачи, редовно обилазе воћњаке у току зимских месеци, нарочито после великих снежних падавина и обаве стресање снега са грана и стабала зато што тежина снега може да доведе до механичких оштећења и лома грана.