Норвешки модел задругарства

Задруга је уобичајена организациона форма у више великих привредних, трговинских и услужних сектора. Данас у свету преко 800 милиона задругара организовано је у преко 750.000 задруга. Илустрације ради, наводимо неке карактеристичне примере:
• У САД су велика енергетска предузећа организована као задруге
• У Великој Британији највеће туристичке агенције су задруге
• У СР Немачкој је сваки четврти становник задругар
• У Француској у 21.000 задруга је 700.000 запослених
• Credit Agricole је једна од највећих финансијских организација – задруга
Два милиона Норвежана су задругари организовани у 4000 задруга, које остварују промет у области трговине и услуга у вредности око 15 милијарди евра, годишње. Потрошачка задруга COOP има 1,1 милион чланова. 600.000 задругара су власници станова и кућа путем задруга.
Задругарство је развијено у следећим секторима: потрошачки, пољопривреда, становање, рибарство, занатство, саветодавне услуге, транспорт и сервисне услуге на селу.
Задруга се дефинише као добровољно удружење које има за главни циљ промовисање економских интереса својих чланова путем њиховог учешћа у делатности као купаца или испоручилаца својих производа или услуга. Остварена добит осим уобичајеног окамаћивања улога, остаје за развој задруге или се делом дели задругарима по основу њиховог дела у укупно оствареном промету задруге. Нарочито добри примери за то су потрошачка ( COOP) и највеће земљорадничке задруге: ТИНЕ (млеко и млечни производи), Нортура ( месо и месне прерађевине) и Фелескјоп (откуп житарица, млинска индустрија, производња и продаја сточне хране, продаја пољопривредних машина и алата за домаћинства). Иначе, у области пољопривреде изражена је врло јасна подела функција, пољопривредник је произвођач и власник земље, задруга је купац , прерађивач и продавац, затим организује послове истраживања и стручне саветодавне послове.
Пољопривредне задруге су висока специјализоване и покривају подручје целе земље, Економско-тржишним понашањем и снагом представљају реалну равнотежу крупном капиталу било да је национални или интернационални.
Норвешко задругарство полази од :
• међународно усвојених задружних принципа,
• поједностављење оснивања задруга са основном идејом да то буде једноставно, јефтино и без захтева за утврђивање најмањег учешћа у капиталу,
• постоје одредбе о “одговорном учешћу”у капиталу без обавезног издвајања за резервне фондове,
• повећање капитала остварује се примарно преко учешћа чланова, расподелом добити, штедњом задругара и екстерним кредитима,
• полазна основа је “један задругар један глас”
• престанак рада или промена организационе форме примењу се правила као и за деоничарска друштва уз нужно прилагођавање специфичностима задруге
• поједностављене су процедуре за реорганизовање задруге, (интеграције).
Власници задруге и они који њом управљају имају заједнички пословни однос, и на тај начин имају директну корист од делатности којом се баве. Задруга уноси повезаност између власника и корисника удружења, и даје за то кориснику добар преглед и контролу у делатности. Задруга нема слободно обрачунате власничке уделе, и они се не могу продати. Такође, за задругу су економске активности и економски резултати врло важни. Главни циљ није остваривање капиталне добити, већ задовољавање интереса задругара за продају њихових производа и задовољавање њихових потреба у снабдевању репроматеријалом и пружању других услуга.
Задруга је у сваком случају отворено и слободно чланско удружење. Жели се рећи да сви који могу имати интереса у делатности, могу бити чланови. Али нико се не може присиљавати на чланство или да буде члан дуже него што то жели. Задружни закон отвара могућност привременог чланства у задрузи, толико дуго колика је стварна потреба за то.
Карактеристика задруге је демократско управљање. На годишњој скупштини, као највишем органу задруге, доноси се одлука која полази од принципа да један члан има један глас. Правилима се може регулисати да задругари могу имати више гласова, међутим само ако се гласови расподељују на чланове према њиховом оствареном промету у задрузи , а не према њиховом учешћу у капиталу.
Норвешки модел земљорадничког задругарства почива на високом нивоу специјализације и концентрације, а огледа се у томе да у целој земљи постоји само 13 специјализованих задруга. На пример, у производњи и преради млека и меса, задруге остварују и преко 90% производње и промета.