Инфо

19. децембар 2019.19. дец 2019.
Праштање
СЕЛО НЕКАД И САД

Праштање

У селима Посавотамнаве у данима када веле стари и време је окренуло ћурак, срели смо се са баком која чило гази девету деценију живота и, у ове дане беседи о праштању. У верујућем селу у данима преиспитивање опрашања другима или тек праштање прича је колико из дана наших толико и свевремена.
У рату у ком су бес швабе веле искалиле као и сви на нама уз обале Саве, понеки су крили мушку децу у свеопштем лудилу. Одважни Стеван је отишао у војну уместо побратима Растка и у једној од битака погинуо јуначки бранећи отаџбину од злотвора. Дуго се причало по оближњим селима о светковинама о величини чина али по некима и о греху онога који је остао. Из несвакидашње приче створили се ликови који су преносили реч по реч ко нарамак влажних дрва, тек остарела мајка оста сама. У искрају села под крошњама столетних храстова немоћна и тугом завијена. Беше јединац унук храброг ђеда чије је име носио. Тек унук из дома који је дочекао потомке побратима већ другу генерацију брину о старици без да их је иједном видела. У јесен огрев је исечен и спакован сизао у ћерпичару и све неопходно да преживи зиму. И тако из лета у лето до дана данашпњег.
Побратим је тешко рањен опростио најбољем другу и заветово да се та крв у побратимљење узме. И тако би...
Праштање пред велике годове чини рам слике по тумачењу пра пра бака у који стаје све што се великим и чини и истим узвраћа. И онома ко је обедио и запалио сено, изломио воће и преорао или наорао међу. И не слутећи да је бразда заорана на души управо његових недужних потомака. Прича о земљи и халапљиво куповање по правилу од невољника прича је за себе.
Све ово је недрила старица које су преостале да и мудрих криле да истином посведоче. А у дане када је завеса зла само мењала боју, најчешће од крви недужних у суседном селу платили су слугу да узме живот не нарочито богатом, кроз коју је протицао поток и граничила се са њиховом ливадом. У летима која наиђоше оједињени а преваром узет иметак рађао скромно а ливаду река плавила и кад суше беше. Видевши да је ђаво однео шалу реши кулак да врати земљу а опет у замену за иметак далеко од плављења и где је и шака дугмића могла родити. И гле чуда. Онај од кога је земља узета опростио је свиклом на отимање па се сад прича окрете и тако из лета у лето у недоглед. Тек заређаше чудни догађаји па иметак стиже потомцима широкогрудога. У ливади која је увек имала воду појави се и извор који се опет преточи у реку. Звали су је зар и рећи Праштеница. И сада тече поринута под земљу и у невољи помаже. Много је воде протекло рекама и дана обрисима хоризонта али праштање и ту однесе данак. И држали га се и верујући и они други. И они који су нешто веровали и ко не истина је стгла. И она о скриваном кандилу и свећи у ормар од душмана када се није смело до убирања користи оних који су имали снаге да проспу панаију али да опросте икоме ни ич.
А баке збориле да је свако праштање силног добра донело. И док се ближи најрадоснији празник да ли ће се добрим памтити управо праштањем које је било и остало темељ доброте која се вечито у животи збира и нарамак сеће просипа за собом све зависи.
Грех ма какав био учини се из нехата најчешће али се мора праштањем оденути зарад будућих дана. Свих оних момака који своју чељад не дочекаше или оних који своје осудише да праштају а да нису ни чули шта се то праштати ма просто мора. И колико би још стало у причу о праштању а времена је доста да се све исправи и добрим, опростом ко лепим шарама на ћилиму украсити. Опет за крај ко разуме све му се већ рекло само...
Опростите моли вас небо које остаје онима за које живите. Ко не може заборавити још и благо њему.
Сретен Косанић

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa