Предавање у Културном центру
Кратка историја чаја
Aко вам је хладно, чај ће вас угрејати, ако вам је вруће, чај ће вас расхладити, ако сте депресивни чај ће вас развеселити, ако сте узбуђени, чај ће вас смирити- Вилијам Гледстон
Историја чаја нас враћа у далека времена. Верује се да су га пили још у праисторији, а постоје записи из периода пре нове ере. Најчешће се конузмира на Блиском Истоку, на просторима Русије и Турске, Велике Британије, Јапана и Кине, где постоји вековна традиција припреме и испијања. Склоности ка конзумацији чаја мењале су се током историје, али његова лековитост је опстала.
-Чај је у великој мери утицао на људско друштво, не само када су економија и политика у питању, него и здравље. Наиме, у многим земљама чај је напитак од прокуване воде и зимзелене биљке camellie sinensis и танина, који позитивно утичу на људски организам. Постоје четири врсте правог чаја који се добијају од поменуте биљке, а то су: црни, бели, зелени и улонг – појашњава историчар Бранко Божић и додаје да је Велика Британија у 18. веку препознала значај чаја и од тада је саставни део свакодневице краљевине.
После воде ово је најпознатије и најконузмиранији напитак на свету и дневно се попије 2,5 милијарде шољица чаја.
- Ипак, постоје и разлике у врсти чаја. Тако је 75 одсто потрошње црни чај, а разлика је у времену брања, односно зрелости листића биљке и садржају танина – рекао је Божић на предавању у Културном центру посвећеном историји древног напитка.
На простору Балкана популаран постаје тек крајем 19. века са досељницима из Русије.
-У Србији се испија напитак припремљен од лековитог биља, и називан је одвар, а зелени и црни стиже тек са избеглицама из Русије, као и сам назив чај. Постоји теорија да треба да конузмирамо производе са свог поднебља, а код нас су то лековите траве. Важна је и припрема, вода не треба да буде топлија од 70 степени Целзијуса, како би чај задржао сва лековита својства.
-Чај је у великој мери утицао на људско друштво, не само када су економија и политика у питању, него и здравље. Наиме, у многим земљама чај је напитак од прокуване воде и зимзелене биљке camellie sinensis и танина, који позитивно утичу на људски организам. Постоје четири врсте правог чаја који се добијају од поменуте биљке, а то су: црни, бели, зелени и улонг – појашњава историчар Бранко Божић и додаје да је Велика Британија у 18. веку препознала значај чаја и од тада је саставни део свакодневице краљевине.
После воде ово је најпознатије и најконузмиранији напитак на свету и дневно се попије 2,5 милијарде шољица чаја.
- Ипак, постоје и разлике у врсти чаја. Тако је 75 одсто потрошње црни чај, а разлика је у времену брања, односно зрелости листића биљке и садржају танина – рекао је Божић на предавању у Културном центру посвећеном историји древног напитка.
На простору Балкана популаран постаје тек крајем 19. века са досељницима из Русије.
-У Србији се испија напитак припремљен од лековитог биља, и називан је одвар, а зелени и црни стиже тек са избеглицама из Русије, као и сам назив чај. Постоји теорија да треба да конузмирамо производе са свог поднебља, а код нас су то лековите траве. Важна је и припрема, вода не треба да буде топлија од 70 степени Целзијуса, како би чај задржао сва лековита својства.
Легенда о чају
Према легенди, кинески цар Shen-Nong открио је тајну припреме овог напитка приликом једног од својих ловачких подвига 2737. године пре нове ере. Желео је да прокува речну воду и ветар је са оближњег стабла (camellie sinensis) у посуду са водом нанео листић. Вода је променила боју, добила мирис. Цар је пробао напитак, наравно, свидео му се и тада започиње историја легендарног чаја. Верује се да су први свакодневни уживаоци испијања чаја ипак били будистички монаси. Користили су напитак током медитације, јер утиче на тело и ум.
М. Ж.
Најновији број
18. април 2024.
