Повеља за животно дело Удружења књижевника Србије

Недавно овенчан наградом “Стражилово”, као највећи савремени лиричар, наследник Бранка, Дучића, Црњанског и Раичковића, Крстивоје Илић је у петак (13.децембра) на годишњој скупштини Удружења књижевника Србије добио Повељу за животно дело, и тако ову годину учинио незаборавном, и за себе, али и за нас, своје суграђане…
“Сви смо ми истим путем, кренули у свет бели:
са две – три дуње жуте,
које смо успут јели…”
Од родне Брдарице, и засеока Вила Леске, до – уз поезију, лирске есеје, приче и бајке, драме - омиљеног песника за све узрасте. Свака његова књига доживела је по неколико издања, поезија му је преведена на више језика, заступљен је у читанкама, најзначајнијим антологијама и изборима лектире…
У нисци угледних признања, попут Круне деспота Стефана, за целокупно стваралаштво за одрасле, Златног кључића Смедерева, за стваралаштво за децу, Витезове награде за животно дело, Стражилова, за целокупни песнички опус…. најновије, Повеља Удружења књижевника Србије, за животно дело…
За Шапчане, посебно љубитеље књижевног стваралаштва, песник обећава једно велико књижевно вече од Крстивоја, у нашем граду, да се сви радујемо омиљеним стиховима. Томе у прилог је и управо изашла из штампе нова књига Крстивоја Илића, нова збирка родољубивих стихова, “Косовске елегије”, у издању Задужбинског друштва “Први српски устанак” Мишар… У Прологу, велики песник о “Јесени на Косову 1389. пева:
“Прва јесен после Страшног суда
орлови су поспали по стењу,
звери дрхте од големих чуда:
још се Срби у небеса пењу!”