Инфо

26. децембар 2019.26. дец 2019.
БУЏЕТ ЗА ЈУБИЛАРНУ ДВАДЕСЕТУ
АНАЛИЗА РЕПУБЛИЧКОГ БУЏЕТА ЗА 2020.

БУЏЕТ ЗА ЈУБИЛАРНУ ДВАДЕСЕТУ

Фискална консолидација није спроведена смањивањем расхода (пре свега броја запослених иматеријалних трошкова у државној администрацији и реорганизацијом “јавних диносауруса”), него повећањем пореских стопа и већом пореском дисциплином
Још мало па већ минуше прведве деценије двадесет првог века и трећег миленијума. Како смо само били оптимисти пре 20 година. Европа је била наша. Толико, да смо јој тада, сиромашни и исцрпљени грађанским ратовима, санкцијама и бомбардовањем, били ближи него “после двадесет година”(Роман А. Диме, о мускетарима. Ми, тадашњи петооктобарци данас личимо на “мускетаре” у одмаклим годинама). Парламент није, како се било уобичајило, чекао последње децембарске дане. Двадесети пост петооктобарски буџет је усвојен крајем новембра. Браво Мали. Ућуткао је Ђиласа и Бошка. Наша “обрнута економија” предлаже да се донесе лекс специјалис о формирању посебне комисије у саставу председник државе, премијерка и председница парламента. Да прегледа овај буџетски докторат. Министар остаје доктор. Сатемом: “Како пре децембра саставити и усвојити државни буџет у једнопартијском парламенту”.
Па да видимо. Прво табела. Речима и обећањима се све може, док не дођу цифре. Оне покажу да ли је и колико “цар го”.
Све се види, све се зна. Буџетски приходи су се за посматраних 7 година (план за 2020. према оствареним у 2014.години) повећали за 49,1 посто, годишње просечно по 7 посто, а расходи за 18,3 постоили годишње просечно по 2,6 посто. Истовремено је БДП у истом периоду (укључујући планирану стопу раста за 2020. годину од 3,5 посто) растао просечно годишње по 2,3 посто. Шта значи да су расходи, без обзира на смањење плата и пензија од 10 посто, расли мало брже од расположивог друштвеног производа. Трошили би оно што немамо, да порескли приходи нису “експлодирали”. У посматраном периоду расли три пута брже од раста буџетских расхода и БДП-а.
Тако се од дефицита који је прети банкротом, стигло до суфицита. Како. Просто. Све пореске стопе повећане, кад је “враг одне ошалу”. Порез н а добит, ПДВ, акцизе. Па тако ПДВ са мање од 410 у 2014. години, у плану буџета за 2020. годину износи 582 милијарде динара (кумулативнираст 42 посто), акцизеса 212 на 311 милијарди динара (кумулативнираст 47 посто), порез на добит са 64 на 104 милијарде динара (кумулативнираст 63 посто). Произилази, да ће ПДВ просечно годишње расти по 6 посто, акцизе скоро по 7, а порез на добит по 9 посто. Ако су, као што рекосмо, у посматраном периоду, укупни буџетски расходи расли годишње по 2,6 посто, а БДП 2,3 посто, све постаје јасно. Да се спречи банкрот и санира дефицит од преко 6 милијарди евра у “годинама које су појели скакавци”( 2012 – 2014 ) и последично заустави неконтролисан оповећање јавног дуга, узето је од оних који имају најмање. Уместо раста привреде и БДП-а, децифит је лечен и излечен већим наметима и њиховом бољом наплатом. Тако смо постали “најспорија”(порасту БДП-а) привреда у ширем окружењу, са буџетским суфицитом, и растом динара у односу на евро. Другим речима, фискална консолидација није спроведена смањивањем расхода (пре свега броја запослених иматеријалних трошкова у државној администрацији и реорганизацијом “јавних диносауруса”), него повећањем пореских стопа и већом пореском дисциплином.
Сличне тенденције су присутне и у Плану буџета за 2020. годину. Буџетски приходи износе 1.314,1, буџетски расходи 1.334,7, што као резултат даје дефицит од 20,2 милијарде динара, или 0, посто БДП-а. Ако се неко пита, зашто се од буџетског суфицита од 64,8 милијарди динара у периоду I-X 2019.године, стиже до дефицита у 2020. години, одговор је лак. Смањиће се суфицит, ако га и буде. Треба држава још доста да плати.(толики коридиори, а за 10 месеци ове године, утрошена само једна милијарда). Ту је и НИП (Нови Инвестициони програм). За капиталне расходе планиранио око 200 милијарди динара, или непуних 1,7 милијарди евра. Иако је председник обећао по 2 и по милијарде годишње. Полако, долазе ребаланси. Одосталих позиција, упадљиво расту планиране плате запослених и материјални трошкови за државну администрацију. Да се можда Лета Двадесетог не одржавају неки избори?
На самом крају предлажемо. Кад већ није у предлогу Буџета, нека што раније, у првом ребалансу, Мали предложи, а једнопартијски Парламент усвоји, буџетски дефицит од 2 посто БДП-а. За “уштеђених” 100 милијарди динара да смањи порезе и доприносе на зараде. Као прву меру за већи економски раст и мању сиву економију. Да се макар симболично врати део дуга привреди и грађанима који суод “уста одвајали” фискалну консолидацију.
Драган Вујадиновић, економски аналитичар

Најновији број

21. јануар 2021.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa