СТОП КРИМИНАЛИТЕТУ МЛАДИХ (14)
ГДЕ СМО СТИГЛИ, ШТА СМО ЗАКЉУЧИЛИ
Према подацима добијеним од Центра за социјални рад број деце у сукобу са законом у Шапцу је у сталном порасту. У складу са том чињеницом циљ пројекта “СТОП криминалитету младих”је повећати степен знања и информисаности о значају и начину превенције друштвено криминалитета. Реализацију Пројекта финансијски је подржало Министарство културе и информисања Републике Србије
Поштовани читаоци, већ 14 недеља за нама, из броја у број са стручњацима задуженим за рад са децом износимо њихово виђење проблема пораста криминалитета младих, као и рада на превенцији ове појаве. У овом наставку, пред сам крај текуће године, желели смо да направимо „пресек“ досадашњег рада и закључке до којих смо дошли. Са том сврхом вам доносимо извештај који је за нас урадила наша стручна сарадница Јелена Мањенчић, мастер дефектолог, смер за превенцију и третман поремећаја у понашању.
- У оквиру пројекта „Стоп криминалитету младих“ изнели смо резултате два значајна недавна истраживања: истраживање рађено у ОШ“Вук Караџић“ у Шапцу о вршњачком насиљу, и анализу пет различитих онлајн издања дневних новина на нивоу републике Србије, сматрајући да ћемо на овај начин директно повезати утицај медија на представу о деци и младима жртвама насиља, као и о оним који су насилници.
Циљ приказа резултата ових истраживања у чланцима „Гласа Подриња“ у оквиру поменутог пројекта јесте да јавност и читаоци новина буду упознати како са реалним стањем „на терену“ када је у питању учесталост насиља деце и младих, тако и са предностима и недостацима начина извештавања медија о овој појави, што значајно утиче на стварање слике јавности о насиљу међу децом и младима.
Резултати истраживања у ОШ “Вук Караџић“ у Шапцу указали су на то да је недостатак чврстих породичних веза, недостатак поверења у најближе и осећање несигурности у примарној породици кључно за подложност и изложеност насиљу, било да је реч о жртвама или о насилницима. Резултати овог истраживања које бисмо издвојили као најзначајније се односе на то да је уверење да насилници долазе из нижих социјалних слојева нетачно, и да независно од тога ком социјалном слоју припада, уколико је присутно насиље у породици, најчешће има генерацијски репетитиван карактер. Испоставило се да социјални статус при јављању (и генерацијском понаваљању) има маргиналну улогу.
Током овог истраживања утврђено је да ученици немају јасну представу о томе шта је све насиље, те су им одређени видови насиља (психичко пре свега) непознати. Више од 60% ученика се изјаснило да је имало искуство са вршњачким насиљем, док је 20% испитаника овој врсти насиља било изложено више пута. Утврђено је, такође, да највећи број ученика учесника у насиљу заузима улогу браниоца, или аутсајдера, затим је процентуално највише жртава насиља, па тек онда следе насилници.
Када је реч о анализи дневне штампе, ово истраживање је указало на чињеницу да су деца и млади насиљу изложени свакодневно. Истраживање се базирало на анализи дневне штампе, али је дало значајне информације о насиљу уопште, као и о изложености младих насиљу, и утицају присуства насиља у медијима на живот младих. Анализом пет онлајн издања новина је утврђено да већина медија не поштује етичке норме и сензационалистички приступа проблему насиља међу децом и младима. С обзиром да су деца и млади свакодневно изложени неком од медија, врло је значајно подсећати јавност на важност селекције медијских садржаја. Овим је пажња највише усмерена на одрасле који су свакодневно у присуству деце и младих (родитељи, просветни радници и други), јер они могу извршити највећи утицај на селекцију различитих садржаја, као и на подизање свести о одређеним садржајима и њиховој поруци.
Заједнички закључак оба истраживања јесте да превентивне мере изостају, и да деца и млади немају јасну идеју о томе коме би насиље пријавили. Оба истраживања указују на важност институционалне реакције и едукације, како деце и младих тако и родитеља- закључила је Мањеничићева.
- У оквиру пројекта „Стоп криминалитету младих“ изнели смо резултате два значајна недавна истраживања: истраживање рађено у ОШ“Вук Караџић“ у Шапцу о вршњачком насиљу, и анализу пет различитих онлајн издања дневних новина на нивоу републике Србије, сматрајући да ћемо на овај начин директно повезати утицај медија на представу о деци и младима жртвама насиља, као и о оним који су насилници.
Циљ приказа резултата ових истраживања у чланцима „Гласа Подриња“ у оквиру поменутог пројекта јесте да јавност и читаоци новина буду упознати како са реалним стањем „на терену“ када је у питању учесталост насиља деце и младих, тако и са предностима и недостацима начина извештавања медија о овој појави, што значајно утиче на стварање слике јавности о насиљу међу децом и младима.
Резултати истраживања у ОШ “Вук Караџић“ у Шапцу указали су на то да је недостатак чврстих породичних веза, недостатак поверења у најближе и осећање несигурности у примарној породици кључно за подложност и изложеност насиљу, било да је реч о жртвама или о насилницима. Резултати овог истраживања које бисмо издвојили као најзначајније се односе на то да је уверење да насилници долазе из нижих социјалних слојева нетачно, и да независно од тога ком социјалном слоју припада, уколико је присутно насиље у породици, најчешће има генерацијски репетитиван карактер. Испоставило се да социјални статус при јављању (и генерацијском понаваљању) има маргиналну улогу.
Током овог истраживања утврђено је да ученици немају јасну представу о томе шта је све насиље, те су им одређени видови насиља (психичко пре свега) непознати. Више од 60% ученика се изјаснило да је имало искуство са вршњачким насиљем, док је 20% испитаника овој врсти насиља било изложено више пута. Утврђено је, такође, да највећи број ученика учесника у насиљу заузима улогу браниоца, или аутсајдера, затим је процентуално највише жртава насиља, па тек онда следе насилници.
Када је реч о анализи дневне штампе, ово истраживање је указало на чињеницу да су деца и млади насиљу изложени свакодневно. Истраживање се базирало на анализи дневне штампе, али је дало значајне информације о насиљу уопште, као и о изложености младих насиљу, и утицају присуства насиља у медијима на живот младих. Анализом пет онлајн издања новина је утврђено да већина медија не поштује етичке норме и сензационалистички приступа проблему насиља међу децом и младима. С обзиром да су деца и млади свакодневно изложени неком од медија, врло је значајно подсећати јавност на важност селекције медијских садржаја. Овим је пажња највише усмерена на одрасле који су свакодневно у присуству деце и младих (родитељи, просветни радници и други), јер они могу извршити највећи утицај на селекцију различитих садржаја, као и на подизање свести о одређеним садржајима и њиховој поруци.
Заједнички закључак оба истраживања јесте да превентивне мере изостају, и да деца и млади немају јасну идеју о томе коме би насиље пријавили. Оба истраживања указују на важност институционалне реакције и едукације, како деце и младих тако и родитеља- закључила је Мањеничићева.
Најновији број
18. април 2024.
