Увод у уметност Марине Абрамовић
Прелазак преко ноћног мора
Марина Абрамовић у светску историју уметности ушла бавећи се пeРформансом. Деценијама помера границе овог стваралачког медија. Предавање „Прелазак преко ноћног мора: увод у уметност Марине Абрамовић“ у оквиру циклуса „Ширимо знање“ у Народном музеју
Марина Абрамовић, уметница која је у светску историју уметности ушла бавећи се пeрформансом, деценијама помера границе овог стваралачког медија. Њен рад високо је вреднован. Не само да је прва уметница из подручја перформанса у чију част је организована ретроспектива у њујоршком Музеју модерне уметности, већ је од својих почетака у београдском Студентском културном центру у оквиру групе шест уметника, до данас прешла пут од оспоравања до вредновања и прихватања од стране критике, историје уметности и музејског система.
Изложба дела у београдском Музеју савремене уметности, која је у току, послужила је као повод да се посетиоци Народног музеја Шабац заинтересују и боље упознају са радом ове велике уметнице. Кроз предавање „Прелазак преко ноћног мора: увод у уметност Марине Абрамовић“ у оквиру циклуса „Ширимо знање“ указано је на најзначајније периоде у стваралаштву.
Од почетака, преко периода у којем је перформансе изводила са својим животним и уметничким партнером Улајем, до последњих радова који су побудили пажњу публике савремене уметности на глобалном нивоу.
-Марина је 2010. године била пета на листи 100 најмоћнијих људи у свету савремене уметности, али и једина са простора бивше Југославије која се налази у светској историји уметности XX и XXI века. У потпуности је прихваћена од стране критичара, галерија и публике. Постоје одређена оправдана оспоравања како је изложба стигла до нас, и колико је привилегована у односу на све друге пројекте и ту можемо дебатовати, али оно што не можемо оспорити је Маринина вредност као уметнице - рекла је током предавања Нела Тонковић, историчарка уметности и вршилац дужности директора Народног музеја Шабац.
-Савремена уметност иако можда тако не изгледа је веома заступљена у јавности, медијски, изложбеним просторима, али и свуда око нас. Ипак, питање је колико је она довољно објашњена и стога је веома важна, као и савремена визуелна култура. Треба имати на уму да се, понекад, тешко тумачи и да је потребно радити на њеном приближавању људима, комуникацији. То је и један од задатака музеја, галерија.
Изложба дела у београдском Музеју савремене уметности, која је у току, послужила је као повод да се посетиоци Народног музеја Шабац заинтересују и боље упознају са радом ове велике уметнице. Кроз предавање „Прелазак преко ноћног мора: увод у уметност Марине Абрамовић“ у оквиру циклуса „Ширимо знање“ указано је на најзначајније периоде у стваралаштву.
Од почетака, преко периода у којем је перформансе изводила са својим животним и уметничким партнером Улајем, до последњих радова који су побудили пажњу публике савремене уметности на глобалном нивоу.
-Марина је 2010. године била пета на листи 100 најмоћнијих људи у свету савремене уметности, али и једина са простора бивше Југославије која се налази у светској историји уметности XX и XXI века. У потпуности је прихваћена од стране критичара, галерија и публике. Постоје одређена оправдана оспоравања како је изложба стигла до нас, и колико је привилегована у односу на све друге пројекте и ту можемо дебатовати, али оно што не можемо оспорити је Маринина вредност као уметнице - рекла је током предавања Нела Тонковић, историчарка уметности и вршилац дужности директора Народног музеја Шабац.
-Савремена уметност иако можда тако не изгледа је веома заступљена у јавности, медијски, изложбеним просторима, али и свуда око нас. Ипак, питање је колико је она довољно објашњена и стога је веома важна, као и савремена визуелна култура. Треба имати на уму да се, понекад, тешко тумачи и да је потребно радити на њеном приближавању људима, комуникацији. То је и један од задатака музеја, галерија.
Марина је 2010. године била пета на листи 100 најмоћнијих људи у свету савремене уметности, али и једина са простора бивше Југославије која се налази у светској историји уметности XX и XXI века.
М. Ж.
Најновији број
18. април 2024.
