Председниче, где се изгуби ШАБАЦ

Председник Србије Александар Вучић је дефинитивно дигао руке од нашег града. Локални напредњаци, по свему судећи, џабе се успињу и дижу галаму. У плановима за развој Србије Шапца нема на мапи, барем до 2025. године.
На представљању плана развоја Србије до 2025. године једино се од градова на показаној мапи не налази Шабац. Као да је у питању временска прогноза, Шапца нема. Испарио је. Не би председник Србије испустио прилику да каже неку и да поклопи градску власт у директном преносу. Овако је послао поруку коју смо сви схватили – Шабац није у плановима напредњачке власти. Помирио се човек са судбином. Било би занимљиво чути мишљење доктора из СНС који руководе Повериништвом у Шапцу, или барем нпр нове директорке Основне школе Јеврем Обреновић, где је то Шабац испарио.
Изгледа да је цену близине са Шапцем платила и Рума, која је такође нестала са мапе. Вероватно је тако нешто морало да се деси да не би само Шабац испао жртва пошто су сва околно места уписана, па и малени Уб. Није, међутим, згорег забринути се ако сте Румљанин. Опрез је увек на првом месту. Знате како је у напредњачкој Србији, час си ту, час ниси. Ову појаву су одмах по директном преносу уочили и Шапчани. Уследио је читав низ коментара на друштвеним мрежама. Ево неких od њих:
- Кажу "поуздани извори" не може Шабац да види ни у новијој историји ни у географији зато су му припремили специјалну мапу.
- Шабац му дође као оно галско насеље, окружено Римљана и кохортама.
- Избрисани са лица земље.
- Овако је Хитлер цртао мапе.
- Ту живи злочести део Србије, који мисли својом главом. А, не слуша препаметног.
- Разорити и посути сољу! Као Картагину.
У једном тренутку, док је појашњавао мапу, из публике као да се два пута чуло: А, Шабац, на шта је председник два пута, онако дрским тоном, одговорио – Молим. Председник Вучић је нетррпељивост према Шабцу недвосмислено више пута показао. Борио се свим силама да јапанска фабрика Јазаки буде изграђена у Крушевцу код његовог пријатеља Братислава Гашића. Није успео, али је дошао на отварање те фабрике. То што се рукаовао са свима, али само не са градоначелником Шапца Небојшом Зеленовићем, то је његово васпитање и посматрање на чињеницу да од свих српских градова само у Шапцу није на власти.
Када је у оквиру кампање „Будућност Србије“ долазио у Шабац, закаснио је на сопствени говор, а када га је завршио отишао је са бине брзином муње нејавивши се чак ни шабачким напредњацима који су се надали „газдиној милости“. На послетку, када је недавнбо отворио почетак радова на изградњи ауто-пута Рума – Шабац и брзе деонице Шабац – Лозница, били су позвани сви председници општина, само за представнике градске власти из Шапца позив није стигао. Једноставно, човек није демократа и не може да поднесе у свом присуству некога ко другачије мисли од њега. На страну то што од тих радова још нема ништа, иако су отворени.
Оваква изопштавања нису забележена у новијој српској историји. Патолошка мржња према Шапцу је очигледна, али и прогресивна. Најгоре је то што у томе уживају и локлани напредњаци који свог председника и све оно што он уради, воле више од свог града.

Зорана предњачи
Слично председнику Србије, раде и остали носиоци ребубличке власти када дођу у Шабац. Колико пута је министарка за грађевину Зорана Михајловић била у нашем граду, обилазила села где су у Месним заједница напредњаци на челу, просторије Повереништва СНС, телебвизијске студије у нашем граду, али никада није била спремна и вољна да се сретне са представницима градске власти и да покуша да реши неки пороблем. Шта рећи тек за доктора Небојшу Стефановића који је дошао на отварање нових просторија станице полиције у Шапцу које је МУПу поклонила и дала на коришћење управо градска власт. Министри образовања, здравља, и спорта, такође, нису били заинтересовани да се сретну са неким градским функционером када суи долазили у наш град.