Од баре до урбаног насеља

Некада се Бенска бара простирала од градског парка до Кајмакчаланске улице и Јеврејског гробља, а заузимала је површину од 12 хектара. Уз ово водено пространство на градској територији постојале су Беглук или Бегли бара и Овељача која се простирала до Јеврејског, и Доњошорског гробља, од фабрике Зорка, ка Мишару, па све до Летњиковачког канала. Ширењем градског језгра и урбанистичким планом земљиште је исушено и прилагођено за изградњу комплекса зграда. Ипак, мистерије, тајне и историја остале су записане и посведоченеу причама Шапчана, археолошком материјалу и историјским изворима, понекој старој фотографији.

-У стручним археолошким круговима Бенска бара је добро позната као значајно винчанско насеље, не само у Европи, него и на Балкану - каже Момир Церовић кустос археолог Народног музеја у Шапцу и појашњава да су предавања, али и неформални сусрети, попут чајанке иделана прилика да се јавност информише о мање познатим чињеницама везаним за ово шабачко насеље, које је тек 1964. године урбанизовано планом архитеката Угљеше Богуновића и Слободана Јањића, рођеног Шапчанина.

-Важно је да млађе генерације упознамо са историјом, културом Шапца и оним што баштинимо, како би сазнали да нисмо овде „од јуче“. У праисторији више од 6500 година се живело на простору данашње Баре, једног од највећих стамбених насеља. Можда то ипак није случајност. Континуитет живота се наставља и траје.