ВУКОВА НАГРАДА ДРАГАНУ МАРТИНОВИЋУ СЛИКАРУ ИЗ БОГАТИЋА
Циклус Србија за цео живот
Предани чувар народног блага, између глуме и сликарства одабрао ово друго и није се покајао. Воли људе са “маргине”. До сада насликао преко 1.000 слика, а посебно задовољан што се нашао у елитном друштву добитника високог друштвеног признања, као што је Вукова награда коју додељује Културно просветне заједнице Србије
Специјални, деветочлани жири Културно-просветне заједнице Србије, под покровитељством Министарства културе и информисања, доделио је недавно, “Вукову награду”, Драгану Мартиновићу, сликару из Богатића, који живи у Сремској Митровици. Ово високо друштвено признање, додељује се по 56 пут, а биће му уручено у председништву Србије, крајем фебруара. Специјални, деветочлани жири, међу бројним кандидатима, изабрао је Драгана, који се сликарством бави више од пола века, а од првог октобра прошле године је декан Академије класичног сликарства на Универзитету Едуконс у Новом Саду.
На вест о одлуци жирија, сликар је био посебно одушевљен, будући да се његово име нашло у друштву значајних стваралаца, носилаца ове награде.
- “Зачет” сам на даскама које живот значе. Наиме, мој отац је био глумац и редитељ Аматерског позоришта “Јанко Веселиновић” у Богатићу. Прво сам желео да будем глумац али убрзо се одлучио за сликарство коме сам посветио живот. Цео мој циклус може се звати Србија. Било их је много и до сада, а верујем и у будуће.
Дипломирао сам на Академији ликовних уметности у Београду, у класи професора Зорана Петровића, а за моје сликарско напредовање заслужни су и ликовни уметници Драгиша Марсенић и Раде Торбица, каже Мартиновић.
Воли дружење са тзв. “малим” људима који по његовим речима живе на “маргини”. Управо њима посвећује пуну пажњу. Наглашава да обожава сликарство Питера Бројгела, Низоземца чији пејзажи га подсећају на мачванске. Осим тога, бескрајно је заљубљен у Мачву, а у Срему је каже само физички. То се наравно осећа и на његовим сликама. До сада их је насликао више од 1.000. Излагао је много пута, групно и самостално у земљи и иностранству.Поводом стогодишњице од Великог рата у пет циклуса урадио је 158 слика. Тренутно о томе ради монографију, а посебно наглашава да је срећан што је остао слободан.
Мишљење му је да његове слике на којима тренутно ради могу бити интересантне за житеље Малте. То је неких 50 уља на платну. Он скоро толико годишње упише младих сликара из Сремске Митровице и околине на Академију класичног сликарства, Универзитета Едуконс у Новом Саду, где је декан од октобра прошле године.
На вест о одлуци жирија, сликар је био посебно одушевљен, будући да се његово име нашло у друштву значајних стваралаца, носилаца ове награде.
- “Зачет” сам на даскама које живот значе. Наиме, мој отац је био глумац и редитељ Аматерског позоришта “Јанко Веселиновић” у Богатићу. Прво сам желео да будем глумац али убрзо се одлучио за сликарство коме сам посветио живот. Цео мој циклус може се звати Србија. Било их је много и до сада, а верујем и у будуће.
Дипломирао сам на Академији ликовних уметности у Београду, у класи професора Зорана Петровића, а за моје сликарско напредовање заслужни су и ликовни уметници Драгиша Марсенић и Раде Торбица, каже Мартиновић.
Воли дружење са тзв. “малим” људима који по његовим речима живе на “маргини”. Управо њима посвећује пуну пажњу. Наглашава да обожава сликарство Питера Бројгела, Низоземца чији пејзажи га подсећају на мачванске. Осим тога, бескрајно је заљубљен у Мачву, а у Срему је каже само физички. То се наравно осећа и на његовим сликама. До сада их је насликао више од 1.000. Излагао је много пута, групно и самостално у земљи и иностранству.Поводом стогодишњице од Великог рата у пет циклуса урадио је 158 слика. Тренутно о томе ради монографију, а посебно наглашава да је срећан што је остао слободан.
Мишљење му је да његове слике на којима тренутно ради могу бити интересантне за житеље Малте. То је неких 50 уља на платну. Он скоро толико годишње упише младих сликара из Сремске Митровице и околине на Академију класичног сликарства, Универзитета Едуконс у Новом Саду, где је декан од октобра прошле године.
Љ.Ђ.
Најновији број
18. април 2024.
