Поносна сам на своје запослене

Са др Јамином Станковић, директорком Дома здравља „Др Драга Љочић“, разговарали смо о најважнијим активностима Дома здравља које су обележиле протеклу годину, као и плановима за наредну.
Дом здравља “Др Драга Љочић“ је, у години која је за нама, имао бројне активности. Које су, по Вама, најважније?
- Пре свега, желим да истакнем да сам поносна на своје запослене, јер без њих, њиховог труда и залагања не бисмо постигли ове резултате. Оно што бих издвојила је наше укључење у Support Life - Подржи живот, пројекат прекограничне сарадње Србија-Хрватска у оквиру IPA програма који финансира Европска унија. Ми смо на овом пројекту заједно са Caritas Србије, као и Домом за старије и немоћне Илок и Удругом особа са инвалидидтетом „Бубамара“ из Винковаца, који је уједно и лидер-партнер на пројекту. Уговор је потписан у Загребу 1. маја ове године и важећи је наредне две године. Циљ је пружање здравствених и социјалних услуга особама са инвалидитетом, оболелим у терминалној фази болести, као и старим и изнемоглим лицима у руралним срединама. Битно је истаћи да потребу за палијативном негом имају не само болесници оболели од малигне болести, него и терминалне фазе неуромускуларних, метаболичких, генетских болести, оболели од сиде, срчане, јетрине и бубрежне инсуфицијенције. Захваљујући овом пројекту, ангажовали смо два лекара и три медицинске сестре, добили два возила, два лап топ рачунара, а очекујемо и набавку једног портабилног ултразвучног апарата за УЗ преглед стомака, четрдесет антидекубиталних душека и санитетски потрошни материјал.
У мају сте имали посету, у име УНИЦЕФ-а, лекара из Литваније који су професори Медицинског факултета у Београду?
- Изразили су жељу да посете нашу службу поливалентне патронаже са Центром за превенцију у којој ради тринаест виших медицинских сестара, док је норматив двадесет шест. Изразили су велико задовољство и одушевљење резултатима рада ових пожртвованих сестара, које стижу до свих трудница са високо ризичним трудноћама, мајки породиља, новорођенчади. Имали су разговор са фокус групама (осам до десет трудница, мајки породиља које користе услуге ове службе, као и оних које то не чине). Имали су само речи хвале за запослене у служби, као и читаве установе.
Имали сте редовну посету Агенције за акредитацију здравствених установа?
- Да, у оквиру максималних седам година на колико је акредитована наша установа. Чланови комисије изразили су похвале на рачун рада наше установе, изузетну организацију рада, хигијену, као и увођење нових и ревидирање постојећих процедура које запослени примењују у свакодневном раду. Похваљено је настојање у реализацији система палијативног збрињавања, као и пружање услуга на више локација, добра координација међу службама и генерално залагање запослених на побољшању општег здравственог стања становништва у организовању низа акција превентивних прегледа. У децембру смо расписали Конкурс за пријем у радни однос лекара и медицинских сестара, захваљујући Пројекту локалне самоуправе, која то финансира. Тиме радимо на спречавању одлива кадрова из наше земље.
Планови за наредну годину?
- У наредној годин, желимо да покренемо рад Саветовалишта за одвикавање од пушења, с обзиром да имамо пораст оболелих од карцинома плућа, а познато је да је пушење главни фактор ризика. Појачаћемо рад постојећег саветовалишта за дијабетес. У оквиру Плана стручног усавршавања за наредну годину, предвидели смо и специјализације за лекаре. Настојаћемо да повећамо обухват становништва превентивним прегледима, скрининзима на карцином дојке, карционом дебелог црева и ректума, с обзиром да смо укључени у Национални програм за организовање скрининга. Радићемо и остале скрининг прегледе ради откривања хроничних незаразних болести, као што су кардиоваскуларне, дијабетес мелитус, депресија и друге.

ПОДРЖИ ЖИВОТ
„Основна делатност запослених у Пројекту „Подржи живот“ је палијативна нега. Према дефиницји СЗО, палијативна нега је приступ којим се побољшава квалитет живота пацијента и њихових породица суочених са проблемима повезаних са смртоносном болешћу кроз превенцију и олакшавање патње путем раног препознавања, превенције и сузбијања бола и других проблема - физичких, психосоцијалних и духовних. То се постиже мултидисиплинарним приступом који подразумева ангажовање тима стручњака. Поред лекара и медицинских сестара, укључују се и психолози, социјални радници, физијатри, физиотерапеути и духовници. Палијативна нега у први план ставља болесника и његову породицу пружајући им достојанствен живот до краја. Она афирмише живот, а смрт сматра нормалним процесом, не убрзава је, нити је одлаже. Палијативна нега пружа потпору породици и другим ближим члановима, помаже им да се припреме за губитак вољене особе, а након пацијентове смрти наставља да им пружа подршку у жалости, што је кључна компонента палијативне неге.“