КАЈАКАШКЕ „ДЕСЕТЕ“

Деценији је остало још једно лето, још 366 дана који већ теку, носиће звање „чланова“ друге деценије 21. века. Ипак, од 1. јануара живимо у 20-им, док су десете пре 16 дана отишле у једновековни сан. Посматрано кроз призму избора за најуспешније у спорту Подриња, које организује ваш и наш лист, можемо десете сагледати као кајакшке, односно незванично, нематеријално признање за најуспешније спортске представнике Подрињa одлази у руке шабачких кајакаша. Статистика, факти говоре о томе. У десет избора, традиционално у децембру, од 2010. године, закључно са оним који се догодио пре непуне три недеље, шабачки кајак, односно овдашњи клуб ЗОРКА, само у два наврата није имао најбољег спортисту Подриња.
Поменути период, 2010. године, отворио је тандем ДЕЈАН ПАЈИЋ – ДУШКО СТАНОЈЕВИЋ, онда најбољи двосед света. Данас је Дејан још успешан кајакаш, а Душко тренерски предводник младих кајакаша Шапца и Србије и један од најбољих и најцењенијих младих стручњака у овом трофејном спорту. Тандем је на пиједесталу, у две наредне године, наследио АЛЕКСАНДАР АЛЕКСИЋ, шабачки олимпијац из Лондона 2012. године. После Церовца, уследиле су године НЕБОЈШЕ ГРУЈИЋА. у 2014. и 2015. години „Груја“ је великим успесима заслуживао признање жирија у различитим саставима, да би, у наредне три године (2016, 2017. и 2018.) пехар носио МИЛЕНКО ЗОРИЋ. Кроз све те године, имали смо још једне Олимпијске игре, оне у Рију, где су наступала чак тројица наших представника, Пајић, Грујић и Зорић, а баш Миленко је донео и прву медаљу олимпијског педигреа за српски кајак.
Није шабачки кајак доминирао само у категорији најбољег спортисте, већ и међу спортским колективима, тренерима, а и младим спортистима.
МИРОСЛАВ АЛЕКСИЋ је проглашен најбољим тренером у 2010. години, а од 2014. до 2018. епитет најбољег тренера Подриња суверено је носио и бранио УРОШ ПАВЛОВИЋ. Низ од пет узастопних признања је и најдужи низ у нашем избору у било којој категорији током текућег столећа.
Кајак клуб „ЗОРКА“ једини има три трофеја за најбољи спортски колектив овог краја, 2010, 2013. и 2015. године. Овај тим једини има и три пехара намењених најбољим младим спортистима Подриња у својим витринама. Већ помињани Александар Алекић, два узастопна пехара у категорији најбољег спортисте најавио је победом међу младим надама 2010. БОЈАН МИЛИНКОВИЋ је 2015. био најбољи млади спортиста нашег подручја, а „зоркаши“ су одбранили, на неки начин, звање и годину касније, када је кануиста МАРКО ДАМЊАНОВИЋ понео ову титулу.
Године 2010. и 2015. се издвајају и по чињеници да је од пет главних признања у том избору, четири освојио кајакшки клуб.
Поменуте податке треба надопунити чињеницом и да је ГРУЈИЋ 2018. изабран за најбољег спортисту Подриња у избору читалаца, а један од утемељивача кајакашког спорта у нашем граду ВЕЛИМИР АЛЕКСИЋ, у децембру 2019. заслужио је плакету за животно дело и допринос развоју спорта у Подрињу.
Сва признања и одлуке жирија поткрепљене су највишим дометима које је ЗОРКА досегла у претходном периоду. Не постоји апсолутно ниједно такмичење сениорско или за млађе категорије, национално или клупско, домаће, Балканско, Европско и Светско првенство на којем представници шабачког тима нису освојили бар једну медаљу. Чак и олимпијско знамење су заслужили Зорић и Томићевић, садашњи и бивши члан нашег тима.
Помињали смо само најважнија признања, ту је и много других и трећих места, у свим категоријама где постоји хијерархија.

Гладовић доминирала међу спортисткињама
У избору за најбољу спортисткињу Подриња, током претходног десетлећа, највише успеха имала је теквондисткиња Драгана Гладовић. Шабачка олимпијка из Лондона заслужила је четири узастопна признања у овој категорији. Од 2010. до 2013. она је односила тријумф. Наредне две године, 2014. и 2015. најбољом је проглашена атлетичарка Јагода Зечевић, а у 2016. и 2017. пехар је заслужила рукометашица Ана Радовић.
Међу спортским колективима, уз поменуте три титуле кајакаша, по две освојене имају РК „Металопластика“ и Ватерполо клуб „Шабац“.