Инфо

Берза

  • aero 1.055 ▼ -0,47%
  • alfa 26.500 ⚫ 0,00%
  • basb 746 ▲ 6,12%
  • dnos 3.998 ▼ -0,05%
  • enhl 600 ▼ -1,48%
  • fint 670 ▲ 2,29%
  • fito 2.800 ▼ -1,75%
  • gfom 400 ⚫ 0,00%
  • impl 3.582 ▲ 1,30%
  • jmbn 6.000 ⚫ 0,00%
  • mtlc 2.200 ▲ 4,76%
  • niis 739 ▼ -0,14%
  • puue 120 ▲ 3,45%
  • rso18171 106,56 ⚫ 0,00%
  • rso18174 121,49 ▲ 0,40%
  • rso19185 102,99 ▼ -1,79%
(31. децембар 2019.)
САША ЛУКИЋ, ПРВОТИМАЦ ТОРИНА

ТОРИНЕЗИ УЗ ТОРИНО

У Италији примат тактике над лепотом. Каријера почела у Савацијуму. Најважније да напредује кроз игру. Снови о Европском првенству са Србијом
ТОРИНЕЗИ УЗ ТОРИНО
-Торино је леп, уређен град, али не целом површином. Центар и околина овог индустријског града су импозантни. Имам срећу да сам ту смештен, близу је Милано, близу је Француска. Брзо сам се навикао на град, пријатно се осећам и ту сам сигурно до лета – говори на почетку разговора за наш лист стандардни првотимац великог клуба из Серије А „Торина“ САША ЛУКИЋ.
Иако још млад, тек му је 23 године, већ има искуство великог репрезентативног такмичења, значајан број мечева у две јаке лиге, а популарни „бикови“ желе да га задрже, јер је већ сада значајан фудбалер пред којим је тек велика будућност. У великим плановима се сусрећу клуб и Саша.
-По повратку из Шпаније, било је понуда и да останем у Примери, отварале су се алтернативе и у Италији, али су и тренер Мацари и председник клуба инсистирали да останем, уверавајући ме да клуб озбиљно рачуна на мене.
Сваки тренер у клуб доноси нешто ново. Лукића су дочекали махом познати играчи, али је потребно време да се навикне на систем рада новог шефа.
-У Италији је генерално тешко младим играчима. Тренере често мењају и онда је пружање прилике младима, ризик за њих, те су увек ближи опцији искуснијих фудбалера. Мени је било најважније да играм, само тако могу да напредујем. Првих два, три месеца нисам имао значајну минутажу, али сам потом добио прилику, тренер каже и искористио и сада сам стандардан.
Пут од Варне, где је Саша рођен, до Италије, водио је преко Шапца и Београда, плаво-белог и црно-белог дреса.
-Почео сам у Савацијуму, код тренера Зорана Кокановића. Потом сам се отишао у Партизан и кроз преостале узрасте стасавао до првог тима. Калио сам се у „Телеоптику“, а онда се прикључио првом тиму Партизана. Најзначајнији тренер у Партизану за мене је Зоран Милинковић. Он ми је први пружио прилику, инсистирао да играм, пружао подршку и када нисам играо најбоље, што ми је много помогло.
Иако је пут Италије кренуо када је на место тренера именовован Синиша Михаиловић, везни фудбалер пажњу Торина привукао је још раније.
-Скаути и спортски директор Торина долазили су неколико пута да ме гледају у Партизану. Први пут Партизан није желео ни да чује за мој одлазак, те је тек полусезону касније постигнут договор два клуба. У периоду првог интересовања тренер Торина је био Вентура, каснији селектор Италије. Када је Миха дошао, спортски директор је представио своја запажања и њему и председнику клуба, они су се сложили да ме ангажују и стигао сам у Италију.
Лето пред одлазак учествовао је на Европском првенству за младе у Пољској. Лалатовић, ондашњи селектор, шансу му је пружио тек у мечу против Шпаније, у последњем колу. Иако млађи од осталих, Саша се издвојио, што се показало врло значајним и у клупској каријери.
-Нисам одмах успео да се наметнем у Италији. Михајловић ми је рекао да нећу имати много минута на терену и препоручио ми да одем на позајмицу како би играо редовно. Сложили смо се брзо да је најважније да играм и пристао сам. Испоставило се да сам у Пољској скренуо пажњу Шпанаца и Леванте се брзо јавио у жељи да ме ангажује. Сјајна средина и одлична одлука била је да им се придружим. Био сам стартер, желели су и да ме задрже, а верујем да сам се вратио као зрелији играч.
Иако су по менталитету Шпанци и Италијани слични, фудбал се разликује.
-Мени више одговара игра у Шпанији, много је отворенија и више креације је укључено. У Италији је све базирано на дисциплини, тактици, надмудривању на тај начин.
Привикавање младог играча, још практично детета на живот далеко од родитеља, посебно је стресан период за свакога. Кроз рад, тренинг, али и пријатеље, Лукић је успешно пребродио све.
-Од родитеља сам се одвојио још када сам отишао у Партизан. У Београду сам живео са сестром. Италија је дивна земља, но сигурно да би било много теже да Торино као клуб није имао добра искуства са балканским играчима. Човек близак клубу, који је знао наш језик, раније упознао Максимовића, Љајића, заиста је био на располагању. Синиша Михаиловић је рекао да га у свако доба дана и ноћи зовем ако нешто треба.
Ипак, некада је све слабије од самоће у посебним данима.
-Породица највише недостаје за рођендане и Божић, све породичне празнике који су у календару професионалца заузети. Тешко је, али то је посао и професија, није ништа неочекивано и непланирано.
У свакој каријери притисак је саставни део. Кроз суочавање и борбу се стиче психолошка снага да се свему одоли.
-Играо сам у Италији и Шпанији и могу рећи да је притисак јавности већи на Апенинима. Наравно, теже је оном ко је скупље плаћен. У клубу су разговарали са свима, тако и са мном и саветовали да једноставно не обраћам пажњу, јер само је тренер релевантан у оцени играм ли добро или лоше.

Репрезентативна каријера
Пре прилике у сениорској репрезентацији, стасавао је кроз млађе категорије и националног тима.
-Још ми је тешко и да се сетим, а камоли причам од наступу за младу репрезентацију на Европском овог лета. Не можемо ни ми да објаснимо шта се десило. Знам да смо имали изузетно квалитетан тим, али тај пораз у првом мечу све је окренуо на лошу страну, нисмо успели да се вратимо. Част ми је што сам сениорски репрезентативац. Од првих дана знам да је дисциплина једна од највећих врлина сваког човека, тако и спортисте. Слушам тренера, поштујем његове одлуке. Надам се да ћу бити у репрезентацији у баражу за Европско, ако не бићу највећи навијач.
Норвежани су изузетно тежак ривал, тежи него што се чини на основу досадашњих резултата, сматра млади Шапчанин.
-Мислим да две године нису изгубили на домаћем терену, страшан састав, али далеко од тога да мислим како су наше шансе мале. Најискреније верујем да ми имамо снажан састав, боље играче. Сваког противника треба респектовати, али морамо и ми бити самоувренији, зато што имамо због чега. Европско првенство је сан и од нас зависи да ли ћемо га остварити.
Због снова, жеља и нада, Лукић верује у лето пуно обавеза.
-Клупски сам везан за Торино бар до лета, а онда ћемо видети да ли остајем или тражим нови ангажман. Тренутно сам задовољан и сваки наредни корак биће у договору са мојим тренутник клубом. Ипак, надам се да ће јун бити заузет наступом на Европском првенству, што би била и круна досадашње каријере.


Derby della Mole - Дерби Пијемонта
Иако се по успешности Јувентус и Торино тешко могу мерити, овај градски дерби је један од највећих у Европи. Емоције су на врхунцу у сваком тренутку и сваки резултат се проживљава јако дуго, славље или туга.
-Скоро на нивоу нашег вечитог дербија. Оба клуба живе за ову утакмицу и положај на табели није толико важан, то је као посебно надметање у оквиру Серије А. Ривалство је толико да се чак не гледа благонаклоно на размену дресова после утакмице или дружење, чак и разговор међу играчима. Није ништа забрањено, али не очекујте одобравање руководства.
Јувентус је већи и популарнији клуб у Италији и Европи, али у Торину...
-Сви навијају за нас. Торино је градски клуб, екипа која носи име града, те на дербију Торинези су на нашој страни трибина, док је мањина становника града „црно-бела“, но има их више, јер долазе из других градова и највијају за „Јувентус“. Њихови играчи су веће звезде, они махом живе у кућама, мало изван центра и градске вреве, док смо ми смештени у станове у центру. Добро је што се ривалитет не претвара у свакодневну мржњу, нема навијачких ексцеса, несигурних делова града и слично.
Д. Благојевић

Најновији број

13. фебруар 2020.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa