ГДЕ СМО СТИГЛИ, ШТА СМО ЗАКЉУЧИЛИ (2)

У овом наставку, доносимо вам други део „пресека“ досадашњег рада и закључке до којих смо дошли. Са том сврхом вам доносимо извештај који је за нас урадила наша стручна сарадница Весна Брајић, дипл. педагог, породични саветник, руководилац Службе за заштиту деце и младих
-У оквиру овог пројекта, рађене су анализе броја заведених пријава који се односе на мал. учиниоце кривичних дела, током протеклих година. Такође је рађена анализа броја пријава који се односе на мал. учиниоце кр. дела који су кривично неодговорни, с обзиром да је и овај број у порасту и да су подаци о порасту броја ове категорије забрињавајући.
Најчешћа кривична дела која чине малолетни учиниоци кривичних дела су крађе, крађе у саизвршилаштву, наношење лаких и тешких телесних повреда, разбојништво, неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, насиље. Забрињавајући податак је и пораст броја пријава које се односе на вршњачко насиље, о чему је такође рађена анализа у ЦСР „Шабац“.
За малолетне учиниоце кривичних дела карактеристична је склоност ка удруживању у групе, тј. неформално територијално удруживање, усвојен модел насилне комуникације, смањен праг толеранције на фрустрације, некритичност, неадекватни увиди у понашање као и последице таквог понашања, ослабљен ниво самоконтроле, усвојен погрешан и неадекватан систем вредности, емоционална незрелост.
Највећи утицај на формирање асоцијалног или делинквентног понашања имају породица, друштво, вршњачке групе а осим тога узроке треба тражити и у специфичним обележјима који су везани за неку културу или друштвену средину као и самим особинама личности.
Проблем мал. делинквенције није издвојен проблем, нити може бити одговорност само једног система. Центар за социјални рад је једна карика у процесу заштите малолетника и превенције малолетничке делинквенције. Проблем малолетничке делинквенције је системски проблем и тако га треба решавати. За решавање овог проблема веома је важна спрега и сарадња свих система тј. система социјалне заштите, правосуђа, образовног система, здравства, породице, школе.
Веома је важно да малолетник и његова породица имају поверење у институције, које се укључују у решавање, њихових често нагомиланих породичних проблема. Потребно је и да сваки родитељ освести чињеницу да само покретањем сопствених снага и сопствене одговорности, уз сарадњу са другим институцијама, може допринети решавању проблема у одрастању своје деце.
Уколико су услови за раст и развој у једној породици неповољни, дисфункционални, нестимулативни, уколико у породици не постоје јасне границе, ослабљен ауторитет родитеља, неусклађени васпитни захтеви родитеља у односу према детету, лош материјани или здравствени статус родитеља, незапосленост, онда најчешће долази до формирања асоцијалног понашања код малолетника. Малолетници из таквих породица најчешће бирају неадекватне узоре и моделе понашања, подложни су негативним утицајима који могу њихов развој усмерити у смеру друштвено неприхватљивог понашања.
Одрастање је веома сложен процес када се млади суочавају са различитим проблемима и задацима које се пред њих постављају. Током сазревања једне младе особе неопходно је водити рачуна о свим аспектима развоја младе особе. Малолетници нису у потпуности зреле особе, а често себе тако доживљавају или представљају. У насилном понашању малолетници често траже задовољење својих потреба и мотива, које нису испунили у својој примарној породици, формирање лажне и идеализоване слике о себи, као некоме коме је све дозвољено, често без осврта на последице и санкције. Када дете у својој породици није задовољило своју примарну потребу за сигурношћу, онда ту сигурност тражи у неформалним групама, склоним асоцијалном понашању. Група често за малолетнике значи сигурност и припадање, коју нису добили у својој породици.
Уколико у једној породици постоје складни међусобни односи, уколико се породица на здрав начин суочава са проблемима и решава их, уколико у једној породици постоји довољно љубави за све њене чланове, онда су шансе да малолетник крене погрешним путем и поред свих изазова, који су саставни део одрастања, веома мале. Родитељи пред своју децу треба да поставе јасне захтеве и границе и да у тим захтевима буду доследни и јединствени. Ако се родитељи у својој међусобној комуникацији али и комуникацији са другима односе са поштовањем и међусобним уважавањем, онда они на тај начин показују својој деци да нема места за насилно понашање према другима.
Осим породице, веома важна институција у животу сваког детета је и школа, која својим разним наставним и ваннаставним садржајима може утицати на правилан раст и развој, усмеравати и каналисати потенцијале које постоје у сваком детету. Веома је важна континуирана сарадња породице и школе, као и свих других система, који се, према потреби, укључују у рад са малолетницима.
Осим из своје породице, малолетници усвајају систем вредности и моралне норме које су актуелне у једном друштву. На који начин и како ће усвојити постојећи систем вредности зависи од система вредности које су усвојене у породици.
Ако својој деци дарујемо љубав, разумевање, осмех, загрљај, уважавање и поштовање, поклањамо им највреднији дар - самопоуздање и сигурност, које ће са собом носити у свим сегментима свог живота.
Укљученост и активни приступ свих система као и поједнично ангажовање и добро познавање одговорности сваког система понаособ, може довести, пре свега, до скретања пажње јавности на овај проблем али и покушај да се појава мал. делинквенције смањи- закључује Брајевићева.