Инфо

31. децембар 2019.31. дец 2019.
Будући чувари храма књиге
еценија постојања Клуба рецитатора Библиотеке шабачке

Будући чувари храма књиге

Спојила нас је љубав према писаној и изговореној речи, а заувек везало искрено пријатељство и жеља да стварност учинимо подношљивом. О потреби младих људи за истинским вредностима се тако речито ћути, ништа ново. Ако смо немарни према свом језику, немарни смо и према себи самима. Спокојни смо јер знамо да имамо коме оставити своје снове и кључеве наших одаја. Напослетку, Библиотека са младима може све
„Поезија је заразна. Она је у служби живота. Поезија је у животу. Она је испред живота. Постоји разлог поезије: то је разлог добра, рекао је Пол Елијар. Ту „инфекцију“ писане речи у одорама риме осетили су и чланови једног посебног Клуба који већ деценију краси шабачки храм књиге. О десет посебних година разговарали смо са Кристином Алексић, уредницом програма културе у Библиотеци шабачкој и иницијаторком Клуба рецитатора који обележава мали-велики јубилеј.

Поезија данас не припада најпопуларнијим књижевним формама, слична ситуације је била и пре десет година. Ипак, трајање Клуба је доказ да стих још увек има своје поклонике.
Тешко је објаснити све оно што је стало у протеклих десет година. Спојила нас је љубав према писаној и изговореној речи, а заувек везало искрено пријатељство и жеља да стварност учинимо подношљивом. Континуитет није нешто што је типично за ове просторе, бар када је култура у питању. Ми, ето, трајемо. Неко би рекао да је то чудо. Ја бих рекла да је вера, пре свих нас, библиотекара, јер смо учинили све да младе људе мотивишемо да читају. Још је важнија вера наше деце - у себе и праве вредности, али и вера у нас. Пријало нам је то поверење, али смо од њега и стрепели. Преиспитивали смо се и непрестано учили, јер смо знали да немамо право да га изневеримо.

О потреби младих људи за истинским вредностима се тако речито ћути. Ништа ново. Зато није било лако проговорити гласно, толико гласно да пробудимо тишину и понудимо нашој деци једну мало другачију верзију стварности. Пре тачно 10 година, на позив тадашње директорке Библиотеке шабачке, покренула сам Клуб рецитатора. Изненадило ме колико је младих људи почело да долази на пробе. Рецитатори из Клуба су врло брзо постали препознатљиви на такмичењу „Песниче народа мог“. Истицали су се по јединственој интерпретацији и избору песама. Општи је утисак да су полазници својим гласом, дикцијом, искреним доживљајем песме и разумевањем исте доприносили да се публика уживи, али и ужива у поезији. Ветар у леђа смо одувек имали, а правац смо одређивали сами. Од првог дана смо сложно кренули ка једном циљу - да се добар глас поезије и свих оних који је воле далеко чује. Кроз светове песничких збирки полазници су се најпре кретали бојажљиво, а потом све сигурније, са жељом да путовање продуже у бесконачност.

Клуб рецитатора једна је од више секција Библиотеке шабачке посвећена младим љубитељима писне речи.
Убрзо се јавила потреба за другим радионицама и оформили смо Драмску секцију и Креативно писање (у којој су настали радови вредни пажње, освајале су се нове речи и стварале мисли које су са собом, руку под руку, водиле неке нове, лепше, зрелије). Већ после неколико месеци урадили смо представу „Човек није оно што мисли, већ оно што жели“. То нам није било довољно. Некако су нас увек привлачила чуда, а и сами смо то постајали. Решили смо да свет бајки учинимо стварним и заиграли смо „Библишину рингерају“. Започели смо са писањем своје приче која нема крај. Има само нас и неколико стотина малишана који је са нестрпљењем ишчекују сваке године.

Кроз деценију постојања Клуб и поезија су били једно другом склониште и брана.
Године су пролазиле, а ми смо расли. Поезија нас је чинила јачим, мудријим и сложнијим. Чувала нас је од неизвесне свакодневице, а ми смо њу бранили од баналности. После три године рада иза себе смо имали награде са такмичења, неколико представа и прегршт успомена. Добили смо и новог сталног члана - придружила нам се моја колегиница Александра Ердевички Томић, која је од првог дружења свима нама постала неопходна. Замислите, у години када се обележавало 200 година од рођења Петра Петровића Његоша, Драмска секција Библиотеке је међу јединим у Србији обележила тако значајан јубилеј - изведена је представа „Ја, Човјек“! Још једно чудо! Под кровом Библиотеке записани су први редови те представе - мудри, искрени, како само може написати млад човек. Под истим кровом је одиграна и прва сцена - уверљиво, срчано, са жаром, како само може учинити млад човек. Под истим кровом је представа и изведена. Питате се како се прича завршила? Аплаузом који је трајао толико дуго да је допрео чак до прошлости, осмесима и речима подршке које ћемо чувати за нека будућа времена. Ако затреба... Убрзо је изведена и представа „Наша деца“, која је инспирисана делима Бранислава Нушића. Један велики корак напред. Опет и поново су млади људи писали сценарио, режирали, глумили. Ми смо били ту да усмеравамо, исправимо, предложимо, а углавном да уживамо и поносимо се.

Посебну пажњу сте посветили очувању матерњег језика, као основе нашег идентитета.
У једном тренутку смо схватили да је дошло време да се побринемо и о језику и упозоримо да се неће сачувати сам од себе. Такође, један од циљева је био и да подсетимо да је наш језик и даље тамо где треба да буде - у школама, књигама, народу. Ако смо немарни према свом језику, немарни смо и према себи самима. Напослетку, не смемо заборавити да је управо језик тај који ће све надживети да би о свему и сведочио. Тако је настала серија програма под називом „Језичка влада“...

Ово је само први у низу јубилеја вечно младог Клуба рецитатора. Свака нова године је прилика, изазов и мотивација за стасавање.
Дакле, постојимо. Опстајемо. Растемо. На нашој страни су деца, њихови родитељи и професори, колеге, али и руководство Установе које ни на трен није занемарило наше потребе, планове, наде, рад и труд. Постајемо изузетак свих устаљених правила о нетрајању на овим просторима, а самим тим и феномен, чудо. Или то већ јесмо? У Библиотеци чувамо књиге, али чувамо и речи. Спокојни смо јер знамо да имамо коме оставити своје снове и кључеве наших одаја. Напослетку, Библиотека са младима може све. Млади са Библиотеком још више. То смо већ доказали. И тек ћемо!

Најмоћнији савезник младих
Оно по чему се Клуб рецитатора разликује од већине активности за младе у нашем граду је континуитет. Библиотека систематски, организовано и континуирано ради са младима почевши од набавне политике, повластица које наши полазници радионица имају, могућност учешћа у програмима и константног стицања знања кроз многобројне активности. Циљ нам је да се млади у нашем простору осећају пријатно и да имају жељу да дођу поново.
Својим највећим успехом сматрам чињеницу да наша деца, и после неколико година, имају потребу да нас чују, виде, да дођу, да поделе са нама своје успехе. Ми стварамо читаоце, људе који умеју да препознају праве вредности, који имају потребу да се образују. У данашње невреме то није лако учинити, али успевамо јер имамо најмоћнијег савезника- књигу!
М. Ж.

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa