Најлепши познати инструмент - глас
Чаролија скривена у нама
У тандему они стварају уметност, или дочаравају генијалност давних твораца чудесних хармонија. Дар и предан рад бришу границе између обавезе и највећег задовољства. Заједно креирали су вечну спону, између ученика Музичке школе „Михаило Вукдраговић“ и инструмената где исказују таленат. Ово је прича о њима. Не само о обичном инструменту, или ђаку, већ и ономе што их је повезало. Сваком изведбом дарују нешто уникатно, а ми вам кроз речи приближавамо ту посебност
Људски глас је најстарији музички инструмент и постоји колико и историја човечанства. Древни Сумери су певали у својим храмовима пре 5000 година. На западу традиција певања развила се из средњевековног contus planusa (врста грегоријанских мелодија), затим наставила преко опере у XVII веку све до данашњих разноликих музичких стилова.
Прво забележено спомињање појмова дубоког гласа и главног гласа било је око XIII века, када се уочен „грлени глас” (pectoris, guttoris, capitis - верује да је главни глас наведен у фалсето регистру), а то су забележили Жан де Гарланд и Жероме од Моравије. Израз је касније усвојен у оквирима методе италијанског оперног певања (bel canta), где је дубоки глас идентификован као најнижи, а главни глас као највиши у три вокална регистра (плућа, пролазак кроз шупљину и главни регистар). Овај приступ и данас подржавају неки вокални педагози. Током последњa два века дошло је до потпунијег разумевања физичког процеса певања и вокалне продукције, те су вокални педагози редефинисали, или чак занемарили термине дубоки глас и главни глас.
Тренутно је популарнији приступ подела на мушке и женске гласове. Певачи се деле према типу гласа којим се одликују. Они се разврставају на основу низа фактора: распона, регистра, покретљивости, снаге и боје. Према распону, мушки гласови се обично су сврстани у четири категорије: бас, бас-баритон, тенор и контратенор, док су женски у три: контраалт, мецосопран и сопран. Свака од ових категорија се затим дели на типове, на основу преосталих особина гласа. На пример, међу сопранима постоје колоратурни (врло покретљиви), лирски, драмски, итд. Оваква подела је важна када се додељују оперске улоге како би извођач могао да специфичном бојом адекватно дочара лик који тумачи.
За разлику од класичних музичких инструмената, код певања не важе стриктна старосна ограничења када је у питању почетак школовања. Ипак постоје неке смернице, а то је управо мајка природа, јер и глас сазрева, те своје праве одлике показује тек у одређеном узрасту, а самим тим и могућност за савладавање техника певања. За девојчице препоручен узраст је 13, а дечаке 16 година.
Како би неко постао добар певач низ предиспозиција треба узети у обзир, од боје гласа, интонације, ритма, слуха, музикалности, психофизичке способности, комуникативности, до жеље да буде присутан на сцени и време посвети неговању урођеног талента.
Изузетан дар природе
Људски глас, један је од најизузетнијих дарова којим је природа почаствовала човека. Када се глас и музички таленат споје, а свему томе придода и образовање, настаје магија која не познаје границе.
- Можда ће звучати као клише, али све је одређено музиком, не само школа, већ свакодневица, ту се крије радост и емотивно испуњење. Када прођем ходником, чујем тонове, довољно је да будем срећна. Раније сам свирала клавир, али ме је опчинило извођење других ученика у школи и због тога сам се одлучила да своје музичко образовање наставим на Одсеку соло певање у Музичкој школи „Михаило Вукдраговић“ коју похађам паралелено са Шабачком гимназијом - каже Милица Лолић, ученица четвртог разреда у класи професорке Мирјане Пантелић.
Наставу на одсеку за соло певање чине индивидуални часови певања на којима ученици стичу знања о основама класичне вокалне технике и дисања. Важан је рад на интерпретацији задатих музичких дела (од старих италијанских мајстора, до композитора XX века, посебно домаћих аутора са примесама фолклора), која се изводе уз пратњу клавирског сарадника (коретпетитора). За будућег певача, важна компонента је сценски покрет, као и стицање искуства наступа пред публиком на јавним часовима, такмичењима и концертима.
-Техника се годинама изучава и надограђује и то је велики изазов за мене. Извођење арија носи посебну драж, неких сетнијих мелодија, али и оне домаћих аутора као што је Пребанда носе свој печат. Класична музика је другачија и донекле непозната већини људи. Изненаде се, пријатно када ме чују - појашњава млада Шапчанка.
Милица је недавно на Међународном такмичењу у Руми освојила другу награду. Уз интернационални жири професори са Музичке академије оцењивали су учеснике. У јануару на сцени Коларца представиће се у оквиру надметања „Лазар Јовановић“.
-Желим да најбољи начин презентујем на сцени оно што знам. Текст, мелодија, сценски покрет, све је важно за наступ. Постоји одређена трема за неке наступе, мада је то више ишчекивање.
Прво забележено спомињање појмова дубоког гласа и главног гласа било је око XIII века, када се уочен „грлени глас” (pectoris, guttoris, capitis - верује да је главни глас наведен у фалсето регистру), а то су забележили Жан де Гарланд и Жероме од Моравије. Израз је касније усвојен у оквирима методе италијанског оперног певања (bel canta), где је дубоки глас идентификован као најнижи, а главни глас као највиши у три вокална регистра (плућа, пролазак кроз шупљину и главни регистар). Овај приступ и данас подржавају неки вокални педагози. Током последњa два века дошло је до потпунијег разумевања физичког процеса певања и вокалне продукције, те су вокални педагози редефинисали, или чак занемарили термине дубоки глас и главни глас.
Тренутно је популарнији приступ подела на мушке и женске гласове. Певачи се деле према типу гласа којим се одликују. Они се разврставају на основу низа фактора: распона, регистра, покретљивости, снаге и боје. Према распону, мушки гласови се обично су сврстани у четири категорије: бас, бас-баритон, тенор и контратенор, док су женски у три: контраалт, мецосопран и сопран. Свака од ових категорија се затим дели на типове, на основу преосталих особина гласа. На пример, међу сопранима постоје колоратурни (врло покретљиви), лирски, драмски, итд. Оваква подела је важна када се додељују оперске улоге како би извођач могао да специфичном бојом адекватно дочара лик који тумачи.
За разлику од класичних музичких инструмената, код певања не важе стриктна старосна ограничења када је у питању почетак школовања. Ипак постоје неке смернице, а то је управо мајка природа, јер и глас сазрева, те своје праве одлике показује тек у одређеном узрасту, а самим тим и могућност за савладавање техника певања. За девојчице препоручен узраст је 13, а дечаке 16 година.
Како би неко постао добар певач низ предиспозиција треба узети у обзир, од боје гласа, интонације, ритма, слуха, музикалности, психофизичке способности, комуникативности, до жеље да буде присутан на сцени и време посвети неговању урођеног талента.
Изузетан дар природе
Људски глас, један је од најизузетнијих дарова којим је природа почаствовала човека. Када се глас и музички таленат споје, а свему томе придода и образовање, настаје магија која не познаје границе.
- Можда ће звучати као клише, али све је одређено музиком, не само школа, већ свакодневица, ту се крије радост и емотивно испуњење. Када прођем ходником, чујем тонове, довољно је да будем срећна. Раније сам свирала клавир, али ме је опчинило извођење других ученика у школи и због тога сам се одлучила да своје музичко образовање наставим на Одсеку соло певање у Музичкој школи „Михаило Вукдраговић“ коју похађам паралелено са Шабачком гимназијом - каже Милица Лолић, ученица четвртог разреда у класи професорке Мирјане Пантелић.
Наставу на одсеку за соло певање чине индивидуални часови певања на којима ученици стичу знања о основама класичне вокалне технике и дисања. Важан је рад на интерпретацији задатих музичких дела (од старих италијанских мајстора, до композитора XX века, посебно домаћих аутора са примесама фолклора), која се изводе уз пратњу клавирског сарадника (коретпетитора). За будућег певача, важна компонента је сценски покрет, као и стицање искуства наступа пред публиком на јавним часовима, такмичењима и концертима.
-Техника се годинама изучава и надограђује и то је велики изазов за мене. Извођење арија носи посебну драж, неких сетнијих мелодија, али и оне домаћих аутора као што је Пребанда носе свој печат. Класична музика је другачија и донекле непозната већини људи. Изненаде се, пријатно када ме чују - појашњава млада Шапчанка.
Милица је недавно на Међународном такмичењу у Руми освојила другу награду. Уз интернационални жири професори са Музичке академије оцењивали су учеснике. У јануару на сцени Коларца представиће се у оквиру надметања „Лазар Јовановић“.
-Желим да најбољи начин презентујем на сцени оно што знам. Текст, мелодија, сценски покрет, све је важно за наступ. Постоји одређена трема за неке наступе, мада је то више ишчекивање.
М. Ж.
Најновији број
18. април 2024.
