Инфо

31. децембар 2019.31. дец 2019.
СЕЛО НЕКАД И САД

А САД ЈОВО НАНОВО

Кажу да је јануар и најдужи и најтежи месец. А у селима додају, тамо код њих. Или у преводу кад се они брчкају по којекаквим острвима ми се купамо у зноју. Веле шерети и додају да уз меку ракију и мезетлуке и живот се лакше подноси.
Било некад тако је и сад. Истини за вољу некад клетва беше стиго до мора а сада само возни ред зна да омане, море је поготово зими по мери .
Некада са прела на прело празнични месец је текао брзо а уз помало посла стизало се порадити што је било на реду уз дрвљаник и сењаке те стоку у тору а онда уз трпезу, мезетлуке и ракију врућу и расо ако устреба ко по правилу повећавао се број чланова породице по јесењем и периоду пред зиму, купус у кацу дете у кућу...
Сада се у савременој прозводњи празан ход и непримећује јер припреме за долазеће пролеће уз бројне што стакленике што пластенике по ЕВРО стандардима рад и не прекида. Време је новац па ко верује верује. Опет ускачу шерети упадицом да зло не чује или а сад Јово наново...
И понеки Јова се на то упеца али месец који добрано корацима од седам миља тече и носи собом бројне приче.
Некада снегови беху до стрехе а богами биваше и топло време тек огрева никада доста. У ромском засеоку и сада оста изрека да је зима трајала 180 стабала из оближњег државног шумарка. Дан за даном се скупљало друштво и кретало у сечу а док стигну на крај забрана багрем порастао опет за сечу. И ту важила изрека а сад Јово наново.Кратило се време и ноћним посетама што удовама што народски половњачама. Колико год грубо у речи, беседиле бабе, толико беше и учестало. Од тада датира и изрека да принова личи на оног кога трудница прво погледа...
Новијих дана све је осавременило ало традиција се негује богме само у новом раму. Друштвене мреже и ријалити су узели конце у своје руке па плету ли плету лек досади. Те ко је коме шта реко те шта под губер скрио и у недоглед. Или што вели мудра нана што се некада гледало кроз плот сада је кроз телевизор тамо неки прозор веле у свет. Јер свет и тад и сад почива на истим темељима... И да не испадне да смо необавештени у току је зимско орезивање воћа јер ракија у бурету одмиче а за нову се ипак треба потрудити. И ту се може подвући знак једнакости. Она стара и нова воћна износе се пред виђене госте док она што горућици размаше крила иде сиротињи која узима што се узети може. На аутобуском стајалишту рађа се прича да су нам путеви да би их и Турци заобишчи а изрека да су добри за избацивање камења већ се стигло да се душа испусти. И да не кваримо месец слава тек ту се отварају бројне приче које опет сежу и у прошлост. Политика незаобилазна и острашћена ко паприка љута дели се до неизбежног расола отрежњења.
И тако редом или ти Јово наново. А у врбњаку, како рече старац Вујадин, река дрема већ вековима. И то и када мраз окује ливаде ињем а децу радују грудве село и некад и сад се кити сећањем. И докле се некада памтило бар десет лета сада се не памти ни шта се јуче јело. А пара је рекосмо сваки трен узалуд бачен. Па ти сад размисли у каквом ли ко ријалитију живи и колико су се дедови, како веле стари, изокретали под земљом над судбином оних који огњишта преоравају и иста купују у бесцење. Е ту нема ни сутра ни Јово наново.
А и то смо на једној од слава разумели. Па ко ово попакује у шпил од дана свака му част. А лето или ти година је тек почело...
Сретен Косанић

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa