ТРАГОМ СЛИКЕ СЛОБОДАНА ТОПАЛОВИЋА ИЗ ЛИПОЛИСТА “МИТА БАРЈАКТАР”
Вечност у музеју Мишар
Храброст младог српског заставника Мите Барјактара на истоименом уљу на платну, мачванског “живописца”, оживеће поново на зиду музеја у Мишару, захваљујући дирекном потомку великог јунака, докторки Љубици Поповић, која данас живи у Америци
Прича о несвакидашњем путу слике ( уље на платну ) Слободана Топаловића, мачванског живописца из Липолиста, подно историјског Цера и школе Милића од Мачве, почиње у сликаревом атељеу, како га је назвао “Код бабиног шимшира”. Непосредно поред је и његово Етно село у коме је концентрисан богат део прошлости овог краја. Топаловић је велики заљубљеник у некадашња времена, архитектуру и старе предмете, који под “најездом” новог времена полако нестају. Можда је и због тога насликао скоро 6.000 углавном уља на платну, које је у више наврата представио широј јавности. Исто као и недавно у хотелу Чигота на Златибору и музеју Мишар у овом месту, близу Шапца.
Задах уљаних боја одмах се осети, чим се у сликарев атеље уђе. Међу више платана углавном са историјском тематиком или пејсажима краја, доминира нешто већи портрет “Мите барјактара”, младог српског заставника из поцерског краја, који је као припадник Дринске дивизије (коњички пук), у Првом светском рату погинуо у Ћићевцу, где су му непријатељски војници подигли споменик. Касније ангажовањем његових потомака, посмртни остаци су пренети у родни крај и чувају их испод спомен плоче у сеоској цкрви (Синошевић), где је овај храбри човек и рођен.
- Радује ме што се јавила госпођа професор, доктор Љубица Поповић из Америке, захваљујући чијем ангажману ово храбро дело Мите барјактара, њеног дирекног претка уствари наставља живот на мојој слици која ће стајати у музеју Мишар, тако да је могу видети сви који овде долазе. Управо је то и циљ уметника, говорио нам је често и Милић од Мачве, да његово дело види што више људи, каже Слободан Топаловић, који је уметнички доживео подвиг Мите барјактара у Првом светском рату.
Госпођа Љубица је сентиментално везана за крај из кога потиче и историјски гест давног претка, који је обмотан у пуковску заставу на свом риђану, високо уздигнуте сабље, јурнуо на много надмоћнијег непријатеља.
Договор са задужбинарским друштвом Први српски устанак, односно власником музеја Мишар, професором Стеваном Симићем, да слика краси њихову музејску поставку, и уговором је оверен, а захваљујући нашем листу и госпођа Љубица, која је све ово испратила, претећи нас електронским путем је изразила велико задовољство, што ће, својим гестом освежити историјско памћење многих.
Задах уљаних боја одмах се осети, чим се у сликарев атеље уђе. Међу више платана углавном са историјском тематиком или пејсажима краја, доминира нешто већи портрет “Мите барјактара”, младог српског заставника из поцерског краја, који је као припадник Дринске дивизије (коњички пук), у Првом светском рату погинуо у Ћићевцу, где су му непријатељски војници подигли споменик. Касније ангажовањем његових потомака, посмртни остаци су пренети у родни крај и чувају их испод спомен плоче у сеоској цкрви (Синошевић), где је овај храбри човек и рођен.
- Радује ме што се јавила госпођа професор, доктор Љубица Поповић из Америке, захваљујући чијем ангажману ово храбро дело Мите барјактара, њеног дирекног претка уствари наставља живот на мојој слици која ће стајати у музеју Мишар, тако да је могу видети сви који овде долазе. Управо је то и циљ уметника, говорио нам је често и Милић од Мачве, да његово дело види што више људи, каже Слободан Топаловић, који је уметнички доживео подвиг Мите барјактара у Првом светском рату.
Госпођа Љубица је сентиментално везана за крај из кога потиче и историјски гест давног претка, који је обмотан у пуковску заставу на свом риђану, високо уздигнуте сабље, јурнуо на много надмоћнијег непријатеља.
Договор са задужбинарским друштвом Први српски устанак, односно власником музеја Мишар, професором Стеваном Симићем, да слика краси њихову музејску поставку, и уговором је оверен, а захваљујући нашем листу и госпођа Љубица, која је све ово испратила, претећи нас електронским путем је изразила велико задовољство, што ће, својим гестом освежити историјско памћење многих.
Љ.Ђ.
Најновији број
18. април 2024.
