Инфо

23. јануар 2020.23. јан 2020.
КРИВИНА У ОГЛЕДАЛУ

Упала му кашика у сарму

У Србији постоји толико важнијих тема, битнијих друштвених појава, огромних афера, али ово писаније просто морам да посветим њеном височанству - сарми.
И није то због тога што сам надмашио лични рекорд у броју смотаних сарми за новогодишње и божићне радости, са 40 на 46 комада, већ што се просто ради о савршенству које нико и ништа не може да укаља, ма како се трудио.
Сарма је део наше традиције и не признајем да су је Турци донели у наш народ. Они нас јесу поробили, али су овде и затекли сарму. Од сарме су можда старије, као српско национално јело, једино - пуњене лигње. За ово јело се не зна баш тачно када је настало али према неким старинским записима, некако се појавило отприлике у слично време када је и Прворођени угледао светлост дана.
Сарма је на најбољи начин умела у новијој српској политичкој историји да окарактерише и стање у друштву. Тако је својевремено, први српски демократски премијер, на жалост и покојни, Зоран Ђинћић рекао да у нашој земљи неко једе месо, неко једе кисели купус, што у просеку значи да једемо - сарму. Е, то су била срећна времена. Сада, у златно доба, једемо нешто друго, мада сам сигуран да је Прворођени убеђен да ако смо ономад у просеку јели сарму, данас их једемо барем 17. Пуњене лигње, на жалост, никако да пробамо.
Незгодно је побећи од сарме. Све оно што је потребно урадити да бисмо имали сарму на столу, драстично утиче на чуло мириса. Од динстања меса, преко киселог купуса, па све до сувог меса који захваљујући вишечасовном крчкању преузме доминацију у царству мириса. Вишедневна агонија са загађењем ваздуха у Београду утицала је и на Прворођеног. Мора да је и њему ослабио имунитет, па је осетио смог и после јутарњег часа руског, а пре часа кинеског, одлучио је да ипак затвори прозоре у својој канцеларији. Таман када је испраћао професорицу Руског и с врата јој поручио - спасиба, пресекао га је топли мирис сарме који се ширио простором на Андрићевом венцу. Попут опијеног тинејџера, пратио је траг мириса кроз зграду Председништва. Мирис је био толико леп и пријатан да му на памет није пало да послуша упозорење Драгана Ј. Вучићевића, који иначе води рачуна о атентатима и атентаторима на Прворођеног, како мора да се чува свега и свачега. У глави му више није била ни Весна Пешић, ни прислоњена цев на челу, већ само мирис сарме.
У том свом путешествију, открио је да Председништво има - кухињу. И то веома добру. Куцнуо је на врата и царство ужитка се отворило пред њим. Не само да има кухињу, него и куваре и посластичаре. Татататира. Поглед му се зауставио на огромној шерпи која је била епицентар ширења мириса. Заблистале су му очи - сарме. Није чак ни чуо куварицу која се изненадила када га је угледала.
- Откуд ви - упитала га је спонтано.
- Сарме - хипнотисано је одговарао Прворођени.
- Можемо ми и лигње да спемимо. Сада ћу да замолим келнера Перу да тркне до рибарнице и да купи 17 килограма - збунила се куварица.
- Сарме - поновио је одговор Прворођени.
Када се освестио, позвао је своју саветницу за медије да га фотографише како спрема сарме да види народ да он човек из народа.
Тако је настала фотографија првог председника Србије у историји са - сармом. На његову жалост, морао је да сачека још дан и по да би могао да је конзумира, што је и успео.
Бројно стање сарми, када су биле скуване, смањивале су се прогресивном брзином. И у тим, тешким тренуцима за сарме, Прворођени је успео да још једну бриљантну идеју реализује.
- Ало, Жељко, хитно ми шаљи Гоцу Узелац да снима какве праве домаће сарме спремамо и једемо овде. Да је сада овде председник Француске, сарму би му у лице - Једи бре, Емануеле, те сарме и не бригај. Тако су добре - у даху је заповедио Прворођени.
Наравно да је Гоца одмах дошла. Научена да мора народу да пренесе све оно што јој се суфлира, посетила је кухињу, снимила преостале сарме и на крају пробала. У маниру искусне дегустаторке, није ни прогутала залогај, а већ је са поносом изјавила да је то најбоља сарма на свету која је икада направљена и да је баш та сарма која је њој сервирана била његових руку дело.
И на крају, само једна мала напомена. Како се не би мучио, Прворођеном смо олакшали посао и на време се распитали - на руском се сарма каже -гаљубац, а на кинеском - 塞爾瑪. Пријатно.

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa