Мислим о пацијенту као о неком свом

Представљамо вам др Оливеру Вујадиновић, кардиолога, која предводи тим лекара субспецијалиста интерне медицине у недавно отвореној ординацији ProMedica у Шапцу.
Рођена је у Суботици, селу надомак Коцељеве, где су „људи имали завршену основну, у најбољем случају средњу школу“. Она је желела да иде даље, уз подршку родитеља којима је животна мисија била да школују најпре њу, потом и њеног брата. Усмереност на циљ и добра воља свих уродили су плодом.
Иако је прва жеља била молекуларна биологија, живот је имао свој избор за њу – медицину. Хтела је да буде педијатар, али пут је водио, од самог почетка, ка интерној медицини.
- Још док сам била на студијама, изразито су ме привлачиле интернистичке гране. Иако сам започела специјализацију из педијатрије, сплет животних околности променио је мој избор и завршила сам специјализацију из интерне медицине. За мене је важно што сам, већ тада, изабрала да се едукујем за рад на ултразвуку срца. Учила сам од најбољих, од пионира југословенске и српске ехокардиографије, професорке Наталије Симин, потом сам наставила усавршавање код професорке Босе Вујисић и професора Милана Петровића у Клиничком центру Србије. Ехокардиографија је моја експертска област већ двадесет пет година.
По завршетку специјализације, почела је да ради на Интерном одељењу Опште болнице Шабац. Од почетка се заитересовала за област кардиологије. Током протеклих година, непрекидно се усавршава на светским и домаћим научним скуповима, учећи на изворима знања светских кардиолошких центара. Лечила је људе у тешким стањима, борила се свакодневно за њихов живот, а можда је могло другачије „да су пацијенти бар мало ослушкивали себе и јавили се на време“.
- Увек ме је интригирало зашто људи игноришу сигнале свог тела. Често сам, борећи се за пацијенте у тешким стањима, размишљала да ли је морало баш дотле да дође. Неретко, тек када озбиљно наруше здравље, људи почну да размишљају о њему.
Радила је на одговорним местима у болници, морала да доноси озбиљне одлуке и, у једном тренутку, помислила да је време да крене корак даље. Одлучила је да отвори своју приватну праксу, интернистичку ординацију, где би радила као кардиолог заједно са колегама субспецијалистима интерне медицине онако како је одувек желела.
- Оснивање ординације ProMedica прошлог октобра дошло је након неколико година размишљања и планирања. Одлучила сам да свој животни позив почнем да обављам онако како сам одувек желела. У болници посао „меље“, лекари имају много пацијената, а мало времена. Нико ту није крив. Много је болесних људи, а ресурси су, нажалост, ограничени.
У пријатном амбијенту ProMedica, са најсавременијом опремом, ултразвучним апаратом на коме може да издиференцира и најсуптилније дијагнозе, др Оливера ради са високо стручним тимом лекара за сваки део струке.
- Ендокринологију, област интерне медицине, која се бави дијабетесом, штитном жлездом и осталим болестима шлезда са унутрашњим лучењем, води др Олгица Станић Бугарчић. Гастроентерологију води др Бане Авдаловић, онкологију др Оливера Ђокић. За хематогију је задужена др Леонида Михајловић, а пулмолог др Нада Рувидић и радиолог др Пера Живанић заокружују тим стручњака којим се ProMedica поноси. Ми пружамо услуге из области неинвазивне интерне медицине. Овде успостављамо дијагнозу, одређујемо адекватну терапију и пратимо њене ефекте, а када је потребно, пацијенте усмеравамо на на виши ниво, у центре у Београду и Земуну.
Др Оливера каже да је јако важан сегмент лечења успостављање поверења између лекара и пацијента. Тако се постиже адекватан одговор на терапију.
- У болници не остаје довољно времена за дубљи, људски однос са пацијентом, за пружање подршке и пуну емпатију. Као лекар, не желим да будем недоступна и дистанцирана од пацијената. Волим да размишљам да је са друге стране неко мој.
Оно што увек подвлачимо у нашим написима је да добар лекар мора, пре свега, да буде добар човек. И да има знање. И да то буде у равнотежи.
- Кажу да лекари огуглају на све. Не слажем се са тим. Није могуће огуглати на људску патњу. Понекад морам мало да се дистанцирам, да се измакнем да бих добила праву слику и била у стању да помогнем пацијенту, али не могу потпуно да се искључим из људске патње. Саучествовање у патњи гради нас као људе. Понекад нас чланови породице критикују да нисмо довољно присутни, да стално мислимо на пацијенте, али то је нешто што животу даје додатни смисао. Наш посао тражи целог човека и није лако ускладити све сегменте живота, успоставити равнотежу.
- Шта бисте поручули нашим читаоцима?
- На првом месту су превентива и редовна контрола здравља. Морамо да водимо рачуна о свом животу, да га не урушавамо сами, да га проведемо у што бољем здрављу и кондицији, да водимо рачуна о неким основним стварима везаним за начин исхране, изложеност дувану, физичку активност, а првенствено, да пронађемо мир у себи.

ОСМЕХ СЕ ВРАЋА
„Примећујем да се људи данас све више опредељују за помоћ психолога и психијатра, што је некада било стигматизовано. То је, на моје велико задовољство, постало потпуно нормално и природно. Али, много можемо сами да учинимо ако негујемо лепа осећања, мало више осмеха, доброг расположења, да се насмешимо и када нам није до смеха, јер то ствара позитивне везе у самом организму и чини да су други људи око нас задовољнији, а онда они нама преносе повратне добре емоције. Треба одбијати од себе негативне мисли, што није лако, али је могуће. Никоме није све глатко, живот је борба, али је кључ у прихватању онога што не можемо да променимо. Дакле, добро расположење је кључно. Осмех на лице! То се враћа. Јер, све се враћа.“

Др Оливера Вујадиновић ради ултразвучну дијагностику – ехокардиографију, процене комплексних стања болести срца, има више од 7.000 тестова оптерећења у каријери. Била је шеф хоспиталног кардиолошког одсека, шеф коронарне јединице, директор интернистичких грана Опште болнице, главни истраживач у међународном студијама и предавач у програмима медицинске едукације.