Два витеза из Вероне

Отићи или остати? Бити срећан или бити успешан? Бити добар себи или добар свима? Ићи срцем или главом?...И шта изабрати када на једној страни стоји романтична љубав, а на другој искрено пријатељство?
Животна, шекспировска дилема стожер је нове адаптације дела најзначајнијег енглеског драмског писца. Валентин и Протеј, два млада пријатеља одлазе различитим путевима. Један током авантура стиче нова знања, а други се препушта чарима љубави. Опчињеност истом девојком ставиће њихово пријатељство на тест када се поново сретну. Иако је текст написан у XVI веку не губи на актуелности.
-„Два витеза из Вероне" је једна од првих Шекспирових комедија. У њеном центру су млади људи, мучени увинерзалним питањима која себи постављају сви људи ових година, без обзрира на епоху у којој живе. Заљубљивања, путовања, пријатељство, образовање и потрага за сопственим местом у друштву које се дели на владаре, слуге и све нас између – чине заплет ове комедије, али не и њену основу тему. Њена тема су два лица врлине и дилема: које је право? То је оно што Два витеза из Вероне чини толико актуелним, у свету дуплих аршина, релативизованих вредности и такозване пост-истине – истиче директорка Шабачког позоришта Милена Богавац.
О дуалности морала
Комично-фарсична драма "Два витеза из Вероне" Вилијама Шекспира већ у наслову позива на тумачење дуалности која се и данас, након четири века, јавља када се појединац сусретне са непроменљивошћу неког моралног начела, истиче драматург представе „Два витеза из Вероне“, Ђорђе Петровић.
-Када се Витез, заштитник врлине, афирмише кроз тек два пријатеља, две свести, два града, јасно се уочава лакоћа релативизације управо оних начела која би тај Витез-заштиник требало да брани. Част, чојство, одговорност, љубав, правда, све се може наглавачке окренути у циљу стицања личне користи како љубавне, материјалне тако и властодржне. У таквом хаотичом свету у ком ништа није истинито, у ком има пуно одговорности а ни мало одговорних, нико није окривљени и сви су криви за нестанак моралног човека.
Част које нема
-Иако за сваки догађај постоји и она друга страна са које ћемо га посматрати и анализирати, делује да је у данашњем (јавном) свету све лако подложно неком квази двостраном сагледавању, како појава и догађаја, тако и личности. Створили смо један олаки, паушални, процењивачки свет у којем наводна сагледавања ствари из различитих углова заправо доводе до релативизације многих појмова. Пошто у процењивању ствари велику улогу игра и позиција са које се нешто посматра, тако смо стигли и до тога да се лако праштају озбиљне и недопустиве грешке, а сам морал испада нека потпуно превазиђена категорија, јер је и он тобоже подложан двостраном сагледавању. Ту је најтеже младим људима, који тек треба да провере на својој кожи у каквом друштву живе, и да ли у њима постоји посађен морал који се неће тако лако сломити због нових животних околности. Иако нас живот искушава свакодневно, питање личне части и одговорности нико не може да изрелативизује док у себи имамо изграђену свест о истима. Два витеза су представа о једној части, које у савременом свету готово да и нема – додаје редитељка Миа Кнежевић.
Премијера представе „Два витеза из Вероне“ заказана је за суботу, 1. фебруар у 20 часова, а прва реприза за уторак, 4. фебруар.

Ауторски тим представе
МИА КНЕЖЕВИЋ (Нови Сад, 1989) је редитељка. Позориште и филм воли због приповедања. За њу, то су медији који својим моћним средствима дају дубљи и видиљивији смисао догађајима преузетим из стварности.
ЂОРЂЕ ПЕТРОВИЋ (Шабац, 1985) завршио је основне студије компаративне књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду и мастер студије драматургије на Академији уметности у Новом Саду, у класи Угљеше Шајтинца.
ДАНИЕЛА ДИМИТРОВСКА (Битољ, 1986) се бави архитектуром и сценографијом. Доценткиња је на Одсеку за уметност и дизајн Факултета техничких наука у Новом Саду, где учествује у реализацији наставе из области сценског дизајна. Креира сценографије за позориште и филм.
СЕЛЕНА ТОМАШЕВИЋ (Шабац, 1990) завршила је Школу примењених уметности (одсек: стилски кројач) и дипломирала костимографију. Радила је костиме за позоришта широм Србије, а прва професионална искуства стекла је у Шабачком позоришту.
БРАНКО ЏИНОВИЋ (Шабац, 1981) завршио је музичку школу у Шапцу и није се смирио, док 2017. није докторирао хармонику у Канади. Предаје хармонику у Музичкој школи “Ватрослав Лисински” у Београду. У току каријере добијао је награде и критике. За критике се правио да их не чује, што и вама саветује.

Играју: Протеј- Милош Војновић; Валентин – Страхиња Баровић; Јулија – Кристина Пајкић; Силвија – Ивана Јокић; Туријо – Никола Брековић; Војвода – Љубиша Баровић; Спид – Владимир Милојевић; Ланс – Душан Симић; Краб – Слободан Петрановић - Шарац; Луцета – Анета Томашевић; Антонио – Иван Томашевић; Пантино – Синиша Максимовић; Жена из другог времена – Слађана Пајчић.