Комасација често мимо комасације

Више правника (адвоката) са којима смо разговарали, а не желе да се јавно представљају, тврде да последњих година имају све више захтева странака за спровођење законом предвиђене процедуре ради продаје земље. Њиве које су стекли наследници отуђују у потрази за бољим животом, решавањем неких егзистенцијалних питања за себе или чланове породице. Тако, има доста примера да у селима појединци или више њих али не много, куповином земљишта на свој “конто” бележе све више ораница, док други практично постају безземљаши. Овај процес, кажу бољи познаваоци више је изражен у Мачви него у неким другим крајевима Србије али дефинитивно земља се “групише”, како на селу воле да кажу и мимо комасације, којој је управо поменуто основни циљ.
Према неким статистичким подацима за разлику од 2005-2010, када је у шабачком крају био изражен промет локала, сада је то земљиште. Мање је кажу у Поцерини, него у Мачви али свакако изражено.
Економисти у пољопривреди истичу да ефикасне и јефтиније производње у пољопривреди, која се намеће као императив данашњице нема без већих поседа. Агрономи децидно кажу да се недвосмислено велика улагања не могу “валоризовати” на малим површинама земљишта. Зато, примера ради у општини Богатић, где преовлађује “ситан” посед (три хектара по домаћинству) и предлажу обавезно удруживање. Основни разлог је, како истичу већа конкурентност на тржишту.
С друге стране у не тако далекој прошлости било је и ретроградних путања. Наиме, после доношења Закона о враћању одузетог земљишта сељацима (1991. године) у Мачви су већи земљишни комплекси издељени на мање, па је тако било њива и од 30 ари. Нажалост неки од тих поседа су сада у парлогу (не обрађени)
Враћајући се на почетак ове приче економски аналитичари у пољопривреди с задовољством говоре о увећаном броју уговора о продаји земљишта, који се оверавају код нотара. Тако, би се, наглашавају они могла очекивати увећана и квалитетнија производња у овој области рада.