ШАПЧАНИ САМИ ДА ОДЛУЧЕ ДА ЛИ ЋЕ НА ЛОКАЛНЕ ИЗБОРЕ

Гостујући прошле среде у емисији РТВ Шабац “Право питање”, аутора Ђорђа Мијаиловића, Саво Манојловић, председник Удружења за заштиту уставности и законитости, изнео је лично мишљење о бојкоту избора. Бојкот је, према његовој оцени, апсолутно нужно решење у овом моменту јер не постоје никакви институционални услови да се деси другачије, али са друге стране, ситуација је осетљива за градове попут Шапца и Параћина.
Острво слободе
- Није питање да ли треба да учествујете у бојкоту зато што желите да победите, суштина је да у системском смислу не постоје регуларни услови за изборе. Ја мислим да је инсистирање на бојкоту инсистирање да се овај систем промени. Мислим да је одлука о бојкоту или изласку на изборе у Шапцу процена грађана и људи који воде овај град. Прво треба питати грађане Шапца да ли су они за бојкот.
Мени се чини да у Шапцу постоји институционални услови који су видљиви и кроз другачији однос према медијима. И овде је ситуација рововска. И овде се врши притисак па сте имали људе из државних јавних предузећа и установа који протестују против власти у Шапцу, људе из криминогених средина. Али Шабац има најмањи број запослених у јавном сектору по глави становника у Србији. Шабац није град који користи људе за сакупљање капиларних гласова. Али на дан избора овде ће се слити цела машинерија власти.
Према економским показатељима, Шабац је међу боље стојећим у Србији иако републичка власт не испуњава законске финансијске обавезе према овом граду, медији су у далеко бољем положају у односу на остатак Србије, постоје еколошки стандарди, грађанима се формира природно окружење на обали Саве, на којој се не прави Шабац на води са солитерима кроз које се пере новац…
Ако грађани желе да задрже ово острво слободе, треба им то омогућити. Мислим да има смисла грађанима Шапца пружити шансу да одбране ту врсту слободе изласком на изборе, али је то наравно ствар процене грађана и људи који воде овај град, рекао је Саво Манојловић.
Нико није јачи од грађана
Удружење за заштиту уставности и законитости предало је Влади захтев да се провере наводи да филтери на термоелектрани Костолац, плаћени 130 милиона долара, не раде и не смањују загађење ваздуха. Манојловић је подсетио на чињеницу да је Београд један од најзагађенијих градова, да је стање алармантно и први пут у модерној српској историји грађани шетају са маскама.
- То смо виђали у другим градовима и нисмо очекивали да ће тако бити и код нас. Нон-стоп смо у црвеној зони, велики је број загађених и канцерогених честица које могу имати катастрофалне последице по здравље, које ће тек бити видљиве. Зато смо послали захтев Влади да се провере наводи о филтерима јер грађани имају легитимно право да виде шта се дешава са њиховим новцем и здрављем, истакао је Манојловић.
Промена је могућа
Говорећи о урушеним институцијама које слабо, рудиментирано обављају своју елементарну функцију, због чега су грађани последња линија одбране, он је нагласио улогу различитих удружења у друштвеном животу. Пример је алармирање јавности у случају Александра Обрадовића.
- Ако институције не постоје, грађани су ту и нико није јачи од грађана уколико делују заједно. Грађане често фрустирају одређене ситуације, када се не остваре очекивања и надања, као што су протести, али енергију коју народ показује ништа не може да убије. Она се можда у неком тренутку проспе након што је неко сакупљао али не нестаје. Тако да уједињени грађани јесу ти који бране уставни поредак.
На питање аутора емисије да ли су грађанске иницијативе „Сизифов посао”, председник Удружења за заштиту уставности и законитости је одговорио да је то ствар доброг плана, стратегије и знања.
- Ако се направи добар план и стратегија, могуће је остварити одређене победе. Ми смо успели да изгурамо блокирање неуставног избора судија и тужиоца пред Уставним судом и да су на тај начин измењени и правилници о начину избора, успели смо чак у Хрватској да се промени закон о држављанству који помаже мањинама, били смо део грађанских иницијатива која се залагала за слободу Александра Обрадовића, сакупљали потписе, организовали протесте испред Тужилаштва и Палате правде. То је ствар воље, знања и препознавања битног за заједницу. Промена је могућа, закључио је Манојловић.
Све јача политизација правосуђа
Најаве из Министраства правде о потреби за екстерном контролом, Саво Манојловић је окарактерисао као изговор за даљу политизацију правосуђа.
- Ту је коришћен пример француског модела где наводно председник бира судије и тужиоце, што, као прво, није тачно. Он добија предлог и само их именује. Друго, поређење система где узимате из једног оно што вам се свиђа, је непримерено и неодрживо. Америка има јаке демократске институције и без обзира на јачину председника, никада није под доминантним утицајем воље једног човека. Ја се бавим уставним правом и на научном нивоу, пишем научне радове и оно што се уочава као тенденција јесте да где год се покушало пресликавање америчког модела президецијализма, он се претварао у неку врсту диктатуре. Зато што је потребно да се читав низ решења уклопи у систем. Ми дефинитивно дуги низ година имамо проблем са правосуђем. Али оно што се сада дешава је врста апсолутне контроле и притиска, где имамо ситуацију у којој највиши државни званичници јавно коментаришу поступке у току и дају изјаве о томе да ли је неко крив или није. Према Европском суду за људска права, то је кршење претпоставке невиности и повреда права на правично суђење. Председник државе унапред критикује одлуку суда у првостепеном поступку и најављује каква ће бити другостепена пресуда. Решење проблема је у независној грани власти, рекао је Манојловић и додао да је неопходно увести чврсте критеријуме у одабиру носилаца правосудних функција.
Пиромани гасе пожар
Овде се, према његовим речима, дешава да онај ко направи проблем тражи решење, пиромани гасе пожар.
- Онај ко притиска правосуђе, ко га уништава, добија још већу контролу. Кад год правосуђе не ради, чујемо да је то зато што немамо још већу политичка контролу. Одређена хапшења власт је приказивала као сопствену победу. Како је билдована популарност председника државе, тада првог потпредседника владе, када је ухапшен Мирослав Мишковић. Да ли је то радило независно судство? Па ако је то добра одлука, онда је то знак да је судство било најбоље на почетку, када су они имали најмањи утицај, или ако је њихова заслуга, онда су они већ тада имали висок степен контроле. Али ако су тада имали висок степен контроле, а данас грађани не могу да остварују елементарна права, судски спорови трају јако дуго, онда је то знак да је њихова одговорност за садашње стање у судству.
Криза у Црној Гори плод договора два режима
Коментаришући актуелну ситуацију у Црној Гори и покретање онлајн петиције којом се од Владе Србије тражи да тужи Црну Гору Европском суду за људска права, Манојловић је рекао да је циљ био 10.000 потписа и он је остварен али позива грађане да наставе са потписивањем јер сматра да је то конструктивно решавање проблема који прети да запали цео регион.
- Моја теза, као последица анализе и предвиђања, је да је криза у Црној Гори плод договора два режима који имају исте савезнике, повезани су сумњивим пословима. Сећамо се изјава да су односи никад бољи и одједном долази до спорног закона. Ја верујем да на протесте у Црној Гори излазе и православци и људи који се осећају као Срби и људи који се осећају као Црногорци и Муслимани и агностици и атеисти и људи из либералних политичких опција. И то је, све што заиста може да стане по капу нечега што се зову вредности модерне демократије, зајамчене Европском конвенцијом о људским правима, а чије су потписнице и Србија и Црна Гора.
Мени се чини да је запаљива ситуација погодно тло јер на Балкану имате неку врсту братства криминалних режима који међусобно сарађују и истовремено свађају народе. То функционише по принципу дуплих пасова, дижу популарност пред изборе, а народе остављају посвађане. Ситуација у Црној Гори је толико запаљива да се може поредити са ситуацијом када је букнуо рат у бившој Југославији. Ко мисли да је то претерано, нека се сети како је почео рат у Босни...
Мислим да је наша иницијатива најефикаснији модел, да враћа ствари у концепт владавине права, нуди мирно решење а истовремено је реална, оценио је Саво Манојловић и закључио да ако власт буде игнорисала њихову иницијативу, то је потврда тезе о сарадњи криминогених режима који свађају народе.

Александар Обрадовић, затвореник деценије
- Тешка времена избацују хероје. Александар Обрадовић је пример тога. За мене је сваки узбуњивач отелотворење Прометеја који је украо ватру од богова, као неку врсту ватре истине, у овом случају од оних који су умислили да су богови нашег друштва, и расветлио одређене коруптивне радње. Он јесте нека врста српског Сноудена, а истоврено га можемо поредити са Драјфусом, француским официром који је неоправдано лежао у француском затвору, оптужен за шпијунажу.
Тагично је што се сви ми можемо наћи у судбини Александра Обрадовића. Он је затвореник деценије, не постоји у Србији значајнији затвореник од њега. Више од 20 дана јавност није знала да је он у притвору, а новинар Вук Цвијић, који је то изнео у јавност, у Америци би за ово откриће добио Пулицерову награду. То значи да нас је делила танка линија од друштва у ком ће људи почети да нестају. Ми смо желели, са свим другим грађанима које смо организовали, да ту линију упорно гурамо у другом правцу, од те провалије у коју је претила да склизне, навео је Обрадовић.