АНКЕТА
Проблеми и перспектива младих на селу
Бранислав Терзић, Штитар
-Имам 40 говеда, од тога 19 музних крава и обрађујем 24 хектара земље на којима узгајам све што ми треба за исхрану говеда. Тренутно је ситуација таква да од тога може само да се преживљава. Лоше су цене на тржишту, а и генерално је лоше стање у пољопривреди. То би могло да се реши када би држава стала иза нас и када би се послови усмерили. Држава би производњу требала да усмери на равноправне делове и онда би све имало добру цену. Овако, једне године дају добру цену за нешто, онда следеће године сви то почну да гаје и чуде се зашто је цена лоша.
Ненад Пантић, Поцерски Метковић
-Субвенције по хектару су биле 14.000 динара, а сада су 4.000. То је слепачка подела. Ја са 4.000 могу да купим 25 литара горива и да узорем тај хектар, а треба још да га потањирам, подрљам, да посејем, па култивирање, прскање, брање... Све је јасно када се стави на папир колико то кошта, а колико се касније добије. При том, имам своју механизацију, а шта ће онај ко нема и мора све да плати? Како да живим од пољопривреде на селу и напредујем? Не тражим да зарадим 10.000 евра годишње, али са 30 година не могу баш ништа да озидам у дворишту. Истовремено, извозници узимају паре и закопавају произвођаче.
Петар Ранковић, Горња Врањска
-Ако причамо конкретно о пољопривреди и пољопривреднику у Србији мало тога лепог има да се каже. Разлог томе је неконтролисана производња у смислу да не постоји никакав план Министарства пољопривреде шта би се требало производити и у којој количини. Дакле већина пољопривредника производи неке биљне културе по навици и традицији без икаквог компаса о томе да ли је то рентабилно и потребно. Друга ствар која је јако битна, али се такође не контролише је слободно тржиште-отворен увоз пољопривредних производа из суседних земаља, која и те како оштећују домаћег пољопривредника, јер не може да конкурише са ценом. Проблем је што наша држава не стимулише довољно свог сељака, па му је производња далеко скупља него код наших суседа. Постоји још један проблем, сива економија, то се односи на трговце, или прекупце, који не плаћају порез држави и не поседују фискалну касу. Они заправо, "држе у шаци" пољопривредника, јер су направили неку врсту монопола на пијаци где опет пољопривредник не може да парира том трговцу у продаји свог производа, јер је прекупац константно на продајном месту па је стекао поверење маркета или људи који купују за пиљарнице продавнице и тд. што условљава произвођача да свој производ прода прекупцу кући или на пијаци, а он после тај исти производ препрода за 20 до 30 одсто скупље, без иједног уложеног динара у производњу. То држава не контролише, а да се ангажује сивом економијом и када би успела да формира закон који би приморао трговце да плаћају ПДВ, онда би могла да пуни буџет за субвенционисање пољопривредника и додатно олакша производњу сељаку. Што је и једно од решења да буде боље. Што се тиче тренутне ситуације са субвенцијама, оне се исплаћују, али проблем је што се касни и што нису довољне да покрију лоше сезоне које су иначе јако честе у Србији. А узрок лошим сезонама је неконтролисана производња биљних култура и увоз пољопривредних производа.
-Имам 40 говеда, од тога 19 музних крава и обрађујем 24 хектара земље на којима узгајам све што ми треба за исхрану говеда. Тренутно је ситуација таква да од тога може само да се преживљава. Лоше су цене на тржишту, а и генерално је лоше стање у пољопривреди. То би могло да се реши када би држава стала иза нас и када би се послови усмерили. Држава би производњу требала да усмери на равноправне делове и онда би све имало добру цену. Овако, једне године дају добру цену за нешто, онда следеће године сви то почну да гаје и чуде се зашто је цена лоша.
Ненад Пантић, Поцерски Метковић
-Субвенције по хектару су биле 14.000 динара, а сада су 4.000. То је слепачка подела. Ја са 4.000 могу да купим 25 литара горива и да узорем тај хектар, а треба још да га потањирам, подрљам, да посејем, па култивирање, прскање, брање... Све је јасно када се стави на папир колико то кошта, а колико се касније добије. При том, имам своју механизацију, а шта ће онај ко нема и мора све да плати? Како да живим од пољопривреде на селу и напредујем? Не тражим да зарадим 10.000 евра годишње, али са 30 година не могу баш ништа да озидам у дворишту. Истовремено, извозници узимају паре и закопавају произвођаче.
Петар Ранковић, Горња Врањска
-Ако причамо конкретно о пољопривреди и пољопривреднику у Србији мало тога лепог има да се каже. Разлог томе је неконтролисана производња у смислу да не постоји никакав план Министарства пољопривреде шта би се требало производити и у којој количини. Дакле већина пољопривредника производи неке биљне културе по навици и традицији без икаквог компаса о томе да ли је то рентабилно и потребно. Друга ствар која је јако битна, али се такође не контролише је слободно тржиште-отворен увоз пољопривредних производа из суседних земаља, која и те како оштећују домаћег пољопривредника, јер не може да конкурише са ценом. Проблем је што наша држава не стимулише довољно свог сељака, па му је производња далеко скупља него код наших суседа. Постоји још један проблем, сива економија, то се односи на трговце, или прекупце, који не плаћају порез држави и не поседују фискалну касу. Они заправо, "држе у шаци" пољопривредника, јер су направили неку врсту монопола на пијаци где опет пољопривредник не може да парира том трговцу у продаји свог производа, јер је прекупац константно на продајном месту па је стекао поверење маркета или људи који купују за пиљарнице продавнице и тд. што условљава произвођача да свој производ прода прекупцу кући или на пијаци, а он после тај исти производ препрода за 20 до 30 одсто скупље, без иједног уложеног динара у производњу. То држава не контролише, а да се ангажује сивом економијом и када би успела да формира закон који би приморао трговце да плаћају ПДВ, онда би могла да пуни буџет за субвенционисање пољопривредника и додатно олакша производњу сељаку. Што је и једно од решења да буде боље. Што се тиче тренутне ситуације са субвенцијама, оне се исплаћују, али проблем је што се касни и што нису довољне да покрију лоше сезоне које су иначе јако честе у Србији. А узрок лошим сезонама је неконтролисана производња биљних култура и увоз пољопривредних производа.
Најновији број
18. април 2024.
