Инфо

6. фебруар 2020.6. феб 2020.
Да ме не заборави десница моја
ПРОЈЕКАТ КУЛТУРА СЕЋАЊА: ПЕТ ГОДИНА КАСНИЈЕ

Да ме не заборави десница моја

У септембру 2014. године, под покровитељством града Шапца, покренут је пројекат „Култура сећања“. Радионице су имале за циљ да мапирају и обележе места стратишта на којима су вршене масовне егзекуције током Другог светског рата. Данас, више од пет година касније, питали смо активне учеснике Радионице шта је до сада реализовано
Протекле недеље, 27. јануара обележили смо Међународни дан сећања на жртве Холокауста. То нас је подсетило на стравичне злочине „казнене експедиције“, који су почињени у јесен, 1941. године, када је стрељано више хиљада цивила на подручју Шапца и околине. Након четири године окупације, у јуну четрдесет пете, почела су ископавања масовних гробница. „Из „добро угажене земље, прокључала је крв. Тек касније почели су да се помаљају мртви и унакажени Мачвани, Поцерци и Шапчани“, писао је извештач Гласа Подриња. Тела жртава похрањена су у заједничку гробницу на Доњошорском гробљу.
„Свака, иоле поштена карактерологија Срба, истиче исту чињеницу – да код нас, с времена на време, историја почиње испочетка. Ако потиремо трагове, заборављајући да је идентитет континуум, каквој будућности можемо да се надамо?“, запитали смо се у нашем напису у „Гласу Подриња“, 4. септембра 2014. године. Тог дана, објављен је први јавни позив за учешће заинтересованих појединаца у пројекту, под покровитељством града Шапца, Култура сећања. У радионицама су учествовали вајари, архитекте, ликовни уметници, сведоци Другог светског рата и грађани са истим циљем – да се утврде и обележе места страдања становништва у Другом светском рату. Данас, више од пет година касније, запитали смо се шта је од планираног реализовано.
- Циљеви који су постављени на самом почетку радионице, делимично су остварени. Подсетићу, у октобру 2015. године откривен је Споменик жртвама Другог светског рата у Шапцу на централном градском Тргу. За то време урађена је убикација локација на којима су вршене масовне егзекуције становништва у Шапцу и околини, које су заједно са неоспорно утврђеним бројем страдалих на тим локацијама нашле место у радној документацији радионице Култура сећања, која ће остати као сведочанство и за наредне генерације. Управо ова документација коју смо припремили, основа је за остварење још једног циља радионице, а то је Стаза сећања, која ће, надам се, бити у наредним годинама и формирана, у складу са развојним приоритетима града. Као идејни, заједнички симбол за обележавање свих локација у вези са Стазом сећања, изабран је рад дипл.инг.арх. Бојана Алимпића из Шапца. Једино се од спомен обележја у шабачком насељу Бенска бара одустало, бар у овом тренутку, каже историчар Дејан Живановић, помоћник градоначелника за културно-историјско наслеђе.
Зашто нису обележена сва места страдања, а посебно у насељу Бенска бара? Планирано је, ако нас сећање добро служи, да се постави спомен обележје на пешачком острву. Ради се о томе да је "генијалном" одлуком ондашње власти на месту стратишта подигнуто насеље. Наравно да сада то не можемо да изменимо, али, да ли бисмо могли бар нешто да учинимо? Ништа велико, обичну спомен-плочу, у знак измирења са мртвима који су недужно страдали и као опомену да се тако нешто никада не понови. Народи који негују културу сећања, на местима страдања не подижу насеља, него паркове.
- Потпуно свестан да могу бити погрешно схваћен, после ових питања, прво што ми пада на памет је Алан Форд. У ствари, ми се питамо када је кренуло наопако. Толико наопако, да више не знамо како да исправимо. Зашто се морало рушити толико лепих кућа у Карађорђевој да би смо добили трг? Зашто је створена депонија на најлепшој локацији у граду? Зашто се преко остатака неолитског Шапца и стратишта у Бенској бари морало зидати резиденцијално насеље? Стварно не знам. Волео бих да ми неко објасни. Можда би се понешто и исправило кад би имали развијену идеју о солидарности и повезаности. Да јавни простори припадају свима нама, као и наслеђе. Ни околности нам нису ишле на руку у погледу стварања активних грађана. Зато активности групе волонтера окупљених око Александре Саватић и радионице „Култура сећања“ сматрам једним од најважнијих догађаја, барем од 2000. наовамо. Ради се о промени парадигме. Драго ми је да сам и сам био део те акције, стварања обележја за све наше суграђане који су на различитим тачкама страдали у граду током окупације. Када кажем промена парадигме, мислим на однос према стварности. Уместо пословичне сумњичавости и циничности, или паметовања на разним друштвеним платформама, група занесењака је нешто покренула и на крају довела да логичног краја, каже Игор Марсенић, члан Градског већа.
Разговарали смо и са архитектом Александром Саватић, која је била покретач радионице „Култура сећања“. Нагласила је да је све што је урађено до сада финансирао град Шабац и да су пројекти били подржани од целокупне заједнице без обзира на политичке припадности и друге поделе.
- На самом почетку јесу изведени крупни кораци, али смо још увек у процесу целокупне реализације. Покушавам себи да објасним зашто то није урађено одмах после рата и зашто и даље један основни цивилизацијски чин наилази на огромне препреке. Надам се да ће се то променити. У оквиру радионице „Култура сећања“ дата су два типа обележја. Једно централно, које је изведено на Тргу шабачких жртава и мања која још нису реализована, а која би требала да буду на местима где су, према нашим сазнањима, била места масовних страдања недужног становништва. Овом приликом бих рекла да се за сада на врло тих, али фокусиран начин ипак ради на томе, тако што пријављујемо пројекат за реализацију ових обележја како Министарству културе, тако и другим фондовима, на иницијативу локалне самоуправе, а пре свега Игора Марсенића. Треба да знамо истину и време је да се суочимо са њом. Заташкавање и заборав морају да престану. Верујем да ће, иако у етапама, сва места временом бити обележена.
Верујемо и ми. И надамо се. Јеврејски народ са пажњом брине о свакој својој жртви, а потрага за страдалима траје док свако име не буде пронађено и забележено. Испред кућа где су живели, или места на којима је постојала кућа, поставља се „камен спотицања“ са именима људи који су страдали. Јер, „ако тебе заборавим Јерусалиме, нека ме заборави десница моја“.

Позивамо све суграђане који имају информације, или документацију у вези са местима стратишта да контактирају некога од наших саговорника, или дођу у просторије „Гласа Подриња“, Кнеза Лазара 1.


Циљ радионице „Култура сећања“ је реконструисање топонима сећања, односно, места која нису обележена на територији града где су била стратишта локалног становништва и становника региона и других европских земаља и то: Места конц. логора у Шапцу; Споменик у Бенској бари; Споменик на Тргу Шабачких Жртава; Јединствено спомен обележје које би било постављено на местима страдања у Забрану, Думачи, Бенској бари, Пастувској станици и осталим; Формирање „Стазе Сећања“ са свом потребном уличном сигнализацијом; Осмишљавање јединственог симбола/знака који би се налазио на свим локалитетима и уличној сигнализацији.


МАПА У ДИГИТАЛНОЈ ФОРМИ
„Данас, када знамо да је добар део локација на којима су вршене масовне егзекуције у Шапцу и околини прилично удаљен од места на којима људи живе, а самим тим их је тешко и одржавати, мислим да не би било лоше обележити их на неки други начин. Мој предлог би тренутно ишао у правцу прављења одређене мапе у дигиталном облику, која би омогућила приступ широком кругу публике (путем интернета, друштвених мрежа итд), али и која би остварила ону примарну функцију коју смо радионицом ,,Култура сећања" хтели да постигнемо, а то је спречавање заборава о догађајима из Другог светског рата и страдању овдашњег народа у том сукобу.


ХИПЕРИНФЛАЦИЈА СТРАТИШТА
„Сви наши градови су тешко страдали током векова. Освајани, па ослобађани у бескрај. Вероватно би свака тачка могла да буде место страдања. Зато нисам склон идеји да баш сваку локацију обележимо. Убеђен сам да би то изазвало праву хиперинфлацију стратишта, што би на крају довело до обесмишљавања нечије жртве. Пут у пакао поплочан је добрим намерама. Због тога верујем да као заједница имамо још један важан задатак, а то је да обележимо меморијалом локацију концентрационог логора на Сави.“
(Игор Марсенић, члан Градског већа)
М.Ф.

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa