Инфо

6. фебруар 2020.6. феб 2020.
Без розаријума због слабог интересовања
У ШАПЦУ НИКАДА НИЈЕ ЗАЖИВЕЛА ИДЕЈА
О КРЕМИРАЊУ ПОКОЈНИКА

Без розаријума због слабог интересовања

Када је 1997. година почела изградња Новог гробља, било је планирана и изградња розаријума и колумбаријума за постављање урни. У некој даљој визији било је идеја да Шабац добије и крематоријум.
Временом, ниједна од ове две идеје није заживела, нарочито не у потпуности. Розаријум је започет, али никада није довршен. Није било средстава да се приведе крају. Од крематоријума се одмах одустало, јер се ради о скупој инвестицији.
Према речима некадашњег дугогодишњег руководиоца секторта погребних услуга у ЈКП „Стари Град“, Александра Станковића приликом изградње розаријума рачуница је говорили да је потребно око милион тадашњих немачких марака за завршетак.
- Планирано је да се розаријум стави под мермер, али никада посао није завршен. Гробље је проширено, а розаријум није завршен. Чињеница је да у Шапцу никада идеја о кремирању и полагању урни није заживела. Деси се, максимално десет случајева, да се годишње положе урне у гробно место и то је углавном случај са покојницима из иностранства - каже Станковић.
Садашњи руководилац тог сектора Иван Јеротић потврђује да у Шапцу готово да и нема интересовања за кремирање.
- Та идеја једноставно никада није заживела у нашем граду. Питање је и у каквом је стању данас започет розаријум и да ли би могао да се доведе у стање какво је било предвиђено. Било је планирана изградња око сто места за полагање урни. Уколико неко баш инсистира на кремирању, урна се у Шапцу полаже у гробно место - истиче Јеротић.
Слабом интересовању за кремирање и полагање урне вероватно је допринео и став цркве по том питању.
- Сахранити, или сохранити значи сачувати тело до другог васкрсења. Тада ће сви који су упокојени устати из гробова и заједно са Исусом Христом васкрснути. Зато се и гробови украшавају и улепшавају, окрећу се ка истоку како би покојник угледао Исуса када дође тог васкрсења. У молитвама приликом опела јасно се каже: земља јеси, у земљу ћеш отићи - истиче шабачки свештеник Мирко Вилотић.
Према његовим речима, црква дозвољава да се после опела кремирају посмртни остаци, ако је то жеља покојника.
- Став цркве је да се опело мора обавити пре кремирање. У нашим крајевима гробови су и тапије, своје најмилије смо сахрањивали по њивама и имањима како наследници не би отуђили својину. На територији шабачке епархије ради се о минималном броју, углавном о наших људима који су преминули у иностранству - додаје свештеник Мирко Вилотић.
Питање кремирања је у међувремену постало и практично питање, јер у целој земљи полако настаје проблем гробних места. Време које је пред нама, показаће да ли ће доћи до промене става, како цркве, тако и грађана, и од тога ће свакако зависити и судбина шабачког розаријума и колумбаријума. Кремирање у Шапцу дефинитивно није заживело као идеја искључиво због непостојања интересовања за тако нешто.

Најстарији Закон у примени
Закон о сахрањивању спада у два најстарија закона који су на снази у Србији. Овај Закон је усвојен 1977. године. Претрпео је извесне измене, али се и даље примењује. За разлику од многих развијених земаља, у Србији је преузимање урне дозвољено само ако је обезбеђено место за њено одлагање на гробљу. У многим земљама је дозвољено урне држати у кућама, закопати у дворишту, просути пепео у океан, море, реку, на планини...


Мора сандук
- Не тако давно, десио се случај да је из Норвешке допремљена урна особе која је инсистирала на кремирању и полагању у гроб своје фамилије. Тадашњи свештеник није хтео да обави опело док се урна, најпре, није ставила у сандук, а затим положила у гроб, испричали су нам радници који раде на шабачком Новом гробљу.


Н. К.

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa