Инфо

6. фебруар 2020.6. феб 2020.
Воћарима недостају  складишни капацитети
ЕКОНОМСКЕ ПРИЛИКЕ И НЕПРИЛИКЕ У ПОЉОПРИВРЕДИ МАЧВЕ

Воћарима недостају складишни капацитети

Житарице често мењају за воћњаке, али за тако увећану производњу воћа, ради сигурније и веће зараде, недостају ваљани складишни капацитети
У Мачви, великој житници Србије, често истичу да су ради веће профитабилности посла којим се већина бави (пољопривреда) принуђени да “сваштаре”. То посебно важи од момента када је држава препустила ову важну област рада и стваралаштва “вучјим” законима тржишта.
Велика већина домаћина на селу који обрађују земљу и од тога живе, жале се да су препуштени сами себи и сналазе се како знају и умеју. У већини случајева, нажалост су губитници. Тако често велике количине произведене хране у шта је уложено много рада и труда завршавају у неком потоку или остају на њиви, јер се како кажу произвођачи не исплати да их убирају.
- Неке од области производње у пољопривреди су од стратешког значаја за опстанак државе и то она мора више да стимулише, просто ради “мира у кући”. Тако су поред осталог у Мачви “никли” многи складишни капацитети за квалитетан и безбедан смештај житарица. Будући да се производња мења, сада су потребније хладњаче за складиштење воћа, како би га могли понудити тржишту у тренутку када му је цена највећа, констатује Драгорад Мисојчић-Лукарић из Шеварица.
С његовим размишљањем слажу се у потпуности у Удружењу малинара у Богатићу, где је у овдашњим атарима примећено све више засада малина али и другог воћа.
- Нажалост, каже један од млађих произвођача у Богатићу Иван Радовановић због одсуства ваљаних складишних капацитета, принуђени су да воће продају у време бербе, када му је цена и најмања.
Већина се слаже да је решење за овај велики проблем, све израженији у последње време, када се произвођачи “стандардних” култура за овај крај, окрећу производњи воћа, изградња додатних смештајних капацитета и квалитетно чување производа, што би између осталог омогућило његову продају, онда кад је произвођачима најисплативије.
- Рекао бих да је друго, изузетно значајно питање, већа изградња прерадних капацитета на селу, ту где се сировина и производи. Осим смањења транспортних трошкова то би имало за последицу и друге повољности за самог произвођача, каже Миомир Филиповић из Удружења “Завичај” у Сремској Митровици који између осталог издаје “Сеоске новине”.
У “надмудривању” са купцима и захтевима да им држава помогне, квалитетни производи (сировине) често пропадну. Тада истина сви губе, а произвиђачи понајвише, јер су у ту производњу уложили доста сопственог новца и рада.
Љ.Ђ.

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa