Небески трагови

Из креативног немира, побуде, потребе за писањем настајала је поезија Небојше Неце Ђурђевића, саобраћајног полицајца. Песме сабране у збирку “Небески трагови” представио је недавно својим суграђанима у библиотеци “Јанко Веселиновић”.
Стихове је први пут записао крајем двадесетог века, након НАТО бомбардовања наше земље.
–У почетку сам писао стидљиво и нисам био сигуран у то што радим. Касније сам почео да показујем песме прво у ближем окружењу а касније широј јавности. Прву песму коју сам написао била је “Тиша од тишине”- открива Небојша.
На књижевној вечери о збирци песама говорила је Јасмина Гајић из коцељевачке библиотеке истичући најпре да је пред публиком несвакидашњи песник и његова збирка помало идиличног наслова.
–Такође, идиличан је и призор на корицама. Видимо призор неба, ливаде и једног јединог сунцокрета. Ако сам ишта научила радећи са књигама све ове године, научила сам да наслов, исто као и корице, могу и најчешће су сасвим другачији од садржаја између корица. Позивајући се на наслов човек би очекивао да испред себе има идилично лагану и на прво читање допадљиву и једноличну поезију. Уопште није тако- сматра Јасмина.
Збирка је, према њеним речима, пуна неочекиваног, обилује унутрашњим превирањима, коначношћу, бесконачношћу, мисаоним и емотивним лутањима, филозофском запитаношћу, али и недвосмисленим одговором.
–После читања Нецине поезије, изненади дубина његове мисли јер он ни једну тему о којој пише не узима “здраво за готово”, неуморно трагајући за суштином. Одлучно и свесно кида корене уобичајених људских заблуда, личних пре свега, и као да му је стално на уму она мисао која сугерише да и најружнија истина може бити и јесте боља од најлепше лажи- открила је своје утиске Гајић.
Аутор сматра да не треба много снаге борити се за истину данас када је толико лажи и у нама и око нас, али само ако се пронађе свој пут.
–Када пронађемо свој пут и откријемо сврху свог постојања онда снаге има и више него што можемо да замислимо. Тако је у сваком од нас. Неко проведе живот лутајући и трагајући а ја сам један део свог живота лутао али сам, на срећу, нашао свој пут. Уз то и снага је већа и јача, као и воља. Значи, најбитније је наћи себе и сазнати своју мисао у животу- поручио је аутор.
Збирка је подељена у неколико сегмената који носе симболичне наслове попут поглавља “Породични брег”, “Небески трагови”, “Тиша од тишине” и “Ко сам ја?” а сваки се бави унутрашњим питањима која се тичу свих нас. Један од делова је и “Тамо далеко” који садржи песме са социјалним и родољубивим темама виђених на потпуно нов и модеран начин. Пред читаоцима су песме у којима се традиционално и савремено преплићу без сукоба.
Према речима аутора током историје код српског народа је однос појединца и државе био исти.
- Није се ту ништа мењало кроз векове јер је у нас усађен родољубиви код, један од најјачих- поручио је Неца, саобраћајни полицајаца за којег колеге кажу да је способан, поштен човек и примеран припадник полицијске испоставе у Коцељеви већ готово две ипо деценије.
Суграђани га описују као коректног полицајца, доброг, духовитог и талентованог човека, који свакодневне обавезе прожима стиховима.

Тиша од тишине

Ништа не говори.
Само од тишине буди тиша.
Не уздиши,
јер уздах не чујеш.
Тугуј у себи, као увек,
да те туга не види.
Сакриј се од себе и своје самоће.
Сузе у себе лијеш
Не би ли спрала са себе терет огромни.
Димом цигарета у соби
учини себе невидљивом.
Ни покрет не начини
да не поквариш церемонију твоје патње.
Мисли не можеш скрити
док осећаш да не постојиш.
Твоје мисли ћу као речи слушати
и твоју тугу за себе украсти.