СЕЛО НЕКАД И САД
БАБА МАРТА СЛУША И ПАМТИ
Временске промене усред зиме кад му време није веле сељани поставе сто расправе па већина вели оде и ова зима. А онда дуну северац и у мишију рупу попакова подсмешљиве и неверне Томе, а стара бака Иконија уз крст рече: баба Марта само слуша и памти. И тако крете прича...
Од оног предања о смзнутој кози и јарићима те неверујућој баки и позајмљеним данима од априла до гумна у селу које је оковано снегом испраћало прву седмицу априла.
Е сад ако се неко насмеје да подсетимо да не би давно када баш у фебруару снег завеја, истина не као на Голији, али богме надомак метра. Крете прича па мало мало немојте ко баба Марта. Би потом поводња и силне муке али и родне и јесени и обиље шенице. А да не би наноса које чистише данима, питамо тек да се зна. Сад се увелико спремају топле леје, или већ како их ко зове и спрема за ране повртарске производе који опет доносе ону најслађу прву зараду. Ту је и заливни систем али из прикрајка стола ђед или нана ко о чему о баба Марти. И да знате, и слуша и памти а да ли ће позајмиљивати од априла или шерети веле од Ђурђева дана, показаће долазећи дани...
А давно када се пут једва помаљао из шуме и о свадбама цепао барјаке у ове дане зимске снега било у обиљу. Све стајало па се само и јело и пило, прелило уз фењере али ашиковања од села до села а пут знао трајати и по васцелу ноћ. Беше то забележено и ашик обележјима али од многих очију и скривено па се ето прича и данас јер одоле забораву. А да је ћер газда Мике одоцнила до забрана и одважни Стеван пртио снег спорије ето белаја. Овако богу хвалећи би и прошевине и свадбе, бројних крштења а о потомцима у наредним деценијама ни број се не зна. Опет Добрила је остала окамењеног лица уз ђерам где Милош стиже доцкан и ето ти приче која од села до села бележи различите завршетке те предање од нас добијено узмите са резервом.
Дани које сада у зимско пролећне дане бележимо говори да се и у селима уз друштвене мреже ашик час уденуо у иглу дана и нестао у везу које актуелност не препознаје. Јер где се деде и снег и брег не зна нико али трагови воде у и те како чудну сутрашњицу. Где оде снег неста и емоције а предање ће можда ко и она која стигоше до нас имаће ко зна какво тумачење. Да ли и то памти сећајући се баба Марта видећемо. Вредни за то време увелико спремају земљу и семе, а берићет ће већ доћи кажу савременици.
Да не останемо дужни и једну не баш свакидашњу причу. У магази одреза кршни делија пола лубенице из шенице где је дремала и понесе љуби на састанак, а остало даде ђеду да се сети лета. Старина му само прозбори да се једе само оно што годишње доба донесе јер дарове неба не одређујемо ми. На ашик месту не дочека га љуба већ старица изборана лица која је оплакивала прамен косе . Тек много касније рекоше да је ђевојка оставила прамен да драгог сети на чекање баш у дане које је позајмила баба Марта завејавајући стазе којима се вољенима ишло. Пркос се додавали стари увек болом враћала, али то беше али ето истине у тврдњи да баба Марта и слуша и памти.
И тако у покретним сликама времена ето обиље детаља да ни ове топлине немају прамичке очекиваног већ ход уназад до оног што бити мора. А опет по предању и доноси берићет који нам је род одржао и кад се мука вековима бродила.
И ту причу закључи старица која вели да је ето неко заборавио векове бола гледајући неке серије које зборе о њиховом трајању где се све броји и памти. Њима додаје не треба наша баба Марта. А да ли је и она и колико упамтила проверићемо од младенаца до првих априлских зора.
Од оног предања о смзнутој кози и јарићима те неверујућој баки и позајмљеним данима од априла до гумна у селу које је оковано снегом испраћало прву седмицу априла.
Е сад ако се неко насмеје да подсетимо да не би давно када баш у фебруару снег завеја, истина не као на Голији, али богме надомак метра. Крете прича па мало мало немојте ко баба Марта. Би потом поводња и силне муке али и родне и јесени и обиље шенице. А да не би наноса које чистише данима, питамо тек да се зна. Сад се увелико спремају топле леје, или већ како их ко зове и спрема за ране повртарске производе који опет доносе ону најслађу прву зараду. Ту је и заливни систем али из прикрајка стола ђед или нана ко о чему о баба Марти. И да знате, и слуша и памти а да ли ће позајмиљивати од априла или шерети веле од Ђурђева дана, показаће долазећи дани...
А давно када се пут једва помаљао из шуме и о свадбама цепао барјаке у ове дане зимске снега било у обиљу. Све стајало па се само и јело и пило, прелило уз фењере али ашиковања од села до села а пут знао трајати и по васцелу ноћ. Беше то забележено и ашик обележјима али од многих очију и скривено па се ето прича и данас јер одоле забораву. А да је ћер газда Мике одоцнила до забрана и одважни Стеван пртио снег спорије ето белаја. Овако богу хвалећи би и прошевине и свадбе, бројних крштења а о потомцима у наредним деценијама ни број се не зна. Опет Добрила је остала окамењеног лица уз ђерам где Милош стиже доцкан и ето ти приче која од села до села бележи различите завршетке те предање од нас добијено узмите са резервом.
Дани које сада у зимско пролећне дане бележимо говори да се и у селима уз друштвене мреже ашик час уденуо у иглу дана и нестао у везу које актуелност не препознаје. Јер где се деде и снег и брег не зна нико али трагови воде у и те како чудну сутрашњицу. Где оде снег неста и емоције а предање ће можда ко и она која стигоше до нас имаће ко зна какво тумачење. Да ли и то памти сећајући се баба Марта видећемо. Вредни за то време увелико спремају земљу и семе, а берићет ће већ доћи кажу савременици.
Да не останемо дужни и једну не баш свакидашњу причу. У магази одреза кршни делија пола лубенице из шенице где је дремала и понесе љуби на састанак, а остало даде ђеду да се сети лета. Старина му само прозбори да се једе само оно што годишње доба донесе јер дарове неба не одређујемо ми. На ашик месту не дочека га љуба већ старица изборана лица која је оплакивала прамен косе . Тек много касније рекоше да је ђевојка оставила прамен да драгог сети на чекање баш у дане које је позајмила баба Марта завејавајући стазе којима се вољенима ишло. Пркос се додавали стари увек болом враћала, али то беше али ето истине у тврдњи да баба Марта и слуша и памти.
И тако у покретним сликама времена ето обиље детаља да ни ове топлине немају прамичке очекиваног већ ход уназад до оног што бити мора. А опет по предању и доноси берићет који нам је род одржао и кад се мука вековима бродила.
И ту причу закључи старица која вели да је ето неко заборавио векове бола гледајући неке серије које зборе о њиховом трајању где се све броји и памти. Њима додаје не треба наша баба Марта. А да ли је и она и колико упамтила проверићемо од младенаца до првих априлских зора.
Сретен Косанић
Најновији број
18. април 2024.
