Увођење регистра “Не зови”

Једна од најважнијих новина у нацрту Закона о заштити потрошача о којима ће се изјашњавати чланови Владе Србије је предлог за увођење регистра “Не зови”. То има за циљ да трговци који нуде продају производа или пружање услуга не могу да зову грађане који се налазе у регистру “Не зови”. Практично то значи забрану узнемиравања грађана телефонским позивима којима се на продају нуди најразличитија роба, јер би сваки позив упућен некоме ко се налази у регистру “Не зови”, подразумевао казну за оног ко позива, објашњава Катарина Марковић из кабинета подпреседника Владе Србије и министра трговине, туризма и телекомуникација за наш лист.
- Овим, предложеним новинама у Закону, пред члановима Владе биће и друге иницијативе. Прво, ради се о вансудском решавању спорова, што омогућава потрошачима и трговцима да евентуалне спорове решавају брзо, много лакше и јефтиније у односу на судске поступке. Примера ради у Европској Унији има пуно вансудских тела. Она веома ефикасно делују у Словачкој, Мађарској, Литванији и Чешкој. У Србији постоје неке врсте тела за медијацију, али не постоји ефикасан систем за вансудско решавање потрошачких спорова, додаје она.
У предложеним новинама нацрта Закона о заштити потрошача, нису заборављене ни друге новости, све са циљем да се ова област учини још уређенијом, повећа надзор над применом Закона, додатно повећа заштита потрошача, усклади са правним тековинама Европске Уније и све скупа учини још транспарентнијим.
Предложено је повећање ефикасности надзора над применом Закона, кроз увођење прекршајних налога. Ово се највише односи на трговце, а ради се о томе да инспектори имају могућност да за мање прекршаје, за које је трговац признао, добије прекршајни налог на основу кога може да плати казну и избегне одлазак на суд. Још конкретније, тржишни инспектор има могућност да прекршај предочи трговцу, а он прихвати да у законом предвиђеном року уплати пола износа казне и тако се сматра да је спор решен. Издавање прекршајног налога подразумева да је Законом предвиђен фиксни износ казне у казненим одредбама.
Уз поменуте, није изостављено предлагање за јачање управне заштите потрошача кроз усклађивање са Законом о општем управном поступку. Овде се ради о усклађивању два Закона, што је посебно значајно са аспекта потрошача-корисника услуга, који ће усвајањем овога имати додатно средство за заштиту својих права кроз могућност изјављивања приговора на ову врсту јавних услуга.
Потом је предложено усклађивање одредаба Закона са правним тековинама Европске Уније у погледу имплементације решења Европске Уније о путовањима у пакет аранжманима и повезаним “путним пакетима”. Жели се прецизирање услуга у туризму, начина и услова за пружање тих услуга, уговора о путовању у пакет аранжману и уговора о повезаним путним аранжманима, као права и обавеза трговаца и путника у вези с тим уговорима.
При самом крају али од великог значаја, предложено је и повећање ефикасности и брзине решавања рекламација потрошача. Рекламациони поступак је унапређен и трговци су у обавези да приме изјављену рекламацију, образложе уколико сматрају да је неоправдана, као и да у свом продајном објекту на видном месту истакну да учествују у вансудском решавању потрошачких спорова.
Нацртом Закона о заштити потрошача обавезују се удружења и савези за заштиту потрошача да учествују у раду саветодавних тела и комисија за решавање рекламација потрошача, као и да ове податке учине јавно доступним.
У поменутим новинама у нацрту Закона о потрошачима, наша саговорница истиче да није безначајна ни предложена допуна одређених постојећих института ради успостављања правне сигурности, бољег разумевања и појачане примене законских решења.