Инфо

13. фебруар 2020.13. феб 2020.
Митови српске историје
Промоција књиге у Културном центру

Митови српске историје

Књигом „Митови српске историје“ аутор Дејан Ристић, признати историчар, разбија двадесет традиционалних митологизираних догађаја националне историје и представља историјске чињенице
Да ли су звона Нотр Дама одјекивала због победе Срба на Косову пољу; где је сахрањен деспот Стефан; да ли је Стефан Немања јео златним виљушкама; где су главе кнеза Лазара и Карађорђа; да ли је Марко Краљевић јунак или турски вазал; да ли је Вук Бранковић издајник; да ли је краљица Драга у тренутку убиства била трудна; да ли је Гаврило Принцип написао чувене стихове о „бечким сјенама“, да ли је мајор Гавриловић изговорио чувени борбени поклич; зашто на Титовом гробу нема петокраке?
Ово је само део традиционалних митологизираних дилема и догађаја које у својој књизи кроз призму научних чињеница „развејава“ историчар Дејан Ристић.
Трагајући за чињеницама, аутор указује шта је мит, а шта се заиста догодило и како су публицисти, народни приповедачи, гуслари, путописци, песници, бројним преломним тренуцима прошлости додали своје визије, доживљаје а потом им дали ново рухо које касније општеприхваћено као првобитно.
О томе колико је све ово утицало на „измишљену традицију“,која вековима опстаје у српском народу, буди његову радозналост, води га ка опојним пределима веровања и задовољства, у не баш тако истините походе и преиспитивања прошлости говорио је др Дејан Ристић током недавно одржане трибине у Шапцу и промоције књиге „Српски митови“.
У рецензији дела наводи се да је аутор желео читаоцима да понуди осврт на поједине драгоцене сегменте националне прошлости и културног наслеђа који се, уистину, налазе на размеђи историјске стварности и традиције, односно легенде и мита.
-Сваки народ, па и наш, поред осталог, одувек је тежио томе да успостави или, тамо где је то сматрано потребним, обнови временом искидане нити историјског, културолошког, језичког, идентитетског, верског или државотворног континуитета. Та и таква потпуно разумљива потреба доводила је у појединим историјским раздобљима до својеврсног национално-романтичарског буђења или, пак, заноса током кога историчари уочавају поновно оживљавање, па чак и отворено креирање симболички прворазредно важних идентитетских и историјских елемената народне традиције, легенди и митова - наводи Ристић и додаје да је поменути феномен посебно уочљив у раздобљу читавог XIX, а у нашем случају и у последњим деценијама XX и почетком овог века.
-Ни наша култура није лишена бројних примера мање или више свесног измишљања личности, догађаја, па чак и мисли које смо бивали склони да приписујемо истакнутим историјским личностима. Митови су одувек имали важну функцију у сваком друштву. Они прате време и епоху, и уколико их анализирамо приметићемо да се мењају и надограђују. Моменат историчности је важан како бисмо увидели колико је мит заснован на чињеницама. Спој историје и митологије омогућава нам да боље разумемо националну прошлост као диван мозак.
Ристић истиче да књига није намењена историчарима, већ најширем кругу читалаца који желе да обогате и, изнад свега, објективизују своја знања из националне историје и уочили танку нит која раздваја мит и историју као науку.
М. Ж.

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa