ПРОМОВИСАНИ „ПОРТРЕТИ“ МАТИЈЕ БЕЋКОВИЋА У ГЛАСУ ЦРКВЕ
Време чуда
Имао сам срећу да ми пријатељи буду најзначајнији људи нашег времена – они које сви знају и они које знам само ја. Наши песници имају и своје усмене опусе који се обично заборављају, али их се сећају други песници који су то чули од неких својих колега. Мени је ових година пало на ум да би то требало да запишем као њихове портрете. Нисам ништа измишљао, јер би то била лажна песма и лажни портет, рекао је академик
У оквиру трибина Фебруарски триптих Гласа Цркве, у суботу, 8. фебруара, Шабац је својим доласком почаствовао академик Матија Бећковић. У препуној сали Духовне академије промовисао је књиге "100 мојих портрета", збирку поезије којом се одужио блиским људима који су оставили трага у његовом животу, између осталих, Десанки Максимовић, Меши Селимовићу, Бранку Ћопићу, Душку Радовићу, Ћосићу, Бранку Миљковићу, Ваку Попи... "МОЈИХ 80" наставак је претходне, нека врсте личне исповести будући да је недавно, 29. новембра напунио 80 година.
- Имао сам срећу да ми пријатељи буду најзначајнији људи нашег времена – они које сви знају и они које знам само ја. Наши песници имају и своје усмене опусе који се обично заборављају, али их се сећају други песници који су то чули од неких својих колега. Мени је ових година пало на ум да би то требало да запишем као њихове портрете. Нисам ништа измишљао, јер би то била лажна песма и лажни портет, рекао је академик.
Бећковић је стајао више од сат времена и говорио своју поезију, врцаво и духовито, као око дубоко. Шапчани то знају да поштују.
- Није први пут. Шабац је завичај многих великих песника, великих синова српскога језика, које је тешко побројати, а о неког се не огрешити. Можда се нико неће љутити ако споменемо Станислава Винавера, који је био најбољи ђак Шабачке гимназије, а у то време краљ Петар је примао најбољег матуранта у Србији. Када је код њега дошао Станислав Винавер, краљ га је питао: „Шта је Вама доктор Винавер?“ „То је мој отац“, одговорио му је Станислав, а краљ је на то рекао: „То је мој друг“. Његови родитељи су кренули за краљем преко Албаније и умрли су, чини ми се, негде код Ђевђелије.
- У овом прозаичном времену, нисам очекивао да ће оволики број људи доћи да слуша поезију и то са непрекинутом пажњом. Ово је време чуда, истакао је протођакон др Љубомир Ранковић, организатор Фебруарског триптиха, који се одржава са благословом и присуством епископа шабачког Лаврентија.
Следећи сусрет заказан је за уторак, 18. фебруар, када ће Оливера Ћирковић промовисати своју књигу „Ја, Пинк Пантер“. Говориће архимандрит Стефан Реметски, који је својевремено крстио ауторку, а трибину ће водити новинарка Марина Рајевић.
-Одлучили смо да ову књигу промовишемо у недељи Блудног сина зато што је прича Оливере Ћирковић, „Марије Египћанке наших дана“, прича о покајању. Она је, коментарима, поделила Србију као јабуку. Зато позивам грешнике да дођу на промоцију. Праведници нека остану код куће, додао је Ранковић.
- Имао сам срећу да ми пријатељи буду најзначајнији људи нашег времена – они које сви знају и они које знам само ја. Наши песници имају и своје усмене опусе који се обично заборављају, али их се сећају други песници који су то чули од неких својих колега. Мени је ових година пало на ум да би то требало да запишем као њихове портрете. Нисам ништа измишљао, јер би то била лажна песма и лажни портет, рекао је академик.
Бећковић је стајао више од сат времена и говорио своју поезију, врцаво и духовито, као око дубоко. Шапчани то знају да поштују.
- Није први пут. Шабац је завичај многих великих песника, великих синова српскога језика, које је тешко побројати, а о неког се не огрешити. Можда се нико неће љутити ако споменемо Станислава Винавера, који је био најбољи ђак Шабачке гимназије, а у то време краљ Петар је примао најбољег матуранта у Србији. Када је код њега дошао Станислав Винавер, краљ га је питао: „Шта је Вама доктор Винавер?“ „То је мој отац“, одговорио му је Станислав, а краљ је на то рекао: „То је мој друг“. Његови родитељи су кренули за краљем преко Албаније и умрли су, чини ми се, негде код Ђевђелије.
- У овом прозаичном времену, нисам очекивао да ће оволики број људи доћи да слуша поезију и то са непрекинутом пажњом. Ово је време чуда, истакао је протођакон др Љубомир Ранковић, организатор Фебруарског триптиха, који се одржава са благословом и присуством епископа шабачког Лаврентија.
Следећи сусрет заказан је за уторак, 18. фебруар, када ће Оливера Ћирковић промовисати своју књигу „Ја, Пинк Пантер“. Говориће архимандрит Стефан Реметски, који је својевремено крстио ауторку, а трибину ће водити новинарка Марина Рајевић.
-Одлучили смо да ову књигу промовишемо у недељи Блудног сина зато што је прича Оливере Ћирковић, „Марије Египћанке наших дана“, прича о покајању. Она је, коментарима, поделила Србију као јабуку. Зато позивам грешнике да дођу на промоцију. Праведници нека остану код куће, додао је Ранковић.
ЦРНА ГОРА СЕ РОДИ
Замолили смо академика Матију Бећковића да прокоментарише чудо које се дешава у Црној Гори, буктињу вере живе цркве Христове.
- Уз овај Божић, поради Христос се роди, можемо додати: Црна Гора се роди!
М.Ф.
Најновији број
25. април 2024.
