Ни црно, ни бело

О проф. др Александру Југовићу писали смо у оквиру фељтона Успешни Шапчани у напису Нисам избегавао изазове. Одувек „осетљив на неправду у окружењу, у друштву, на сваки облик тоталитаризма и гушења слободе“, себе је у потпуности пронашао на групи за социјалну политику и социјални рад Факултета политичких наука у Београду. Магистрирао је у тридесетој, доктор наука постао у тридесет трећој, а редовни професор на Факултету за специјалну едукацију и рехабилитаицију у четрдесет трећој години. Предаје студентима на основним, мастер и докторским студијама. Гостујући је професор на Факултету политичких наука Универзитета у Бања Луци на мастер програму социјалне политике. Као аутор и коаутор, потписао је седам научних књига. Ових дана, из штампе је изашла књига коју је урадио у сарадњи са колегиницом, професорком Аном Гавриловић.
Намењена пре свега студентима, књига „Основе социјалне политике“ није само уџбеник, него има широку употребну вредност?
- Књига даје практичну димензију онима који доносе политичке одлуке. Не анализира конкретне поступке, него даје оквир помоћу кога могу да процене оно што раде, који им је циљ, шта желе са социјалном политиком, која их идеологија води, где, можда, греше, како да истражују у социјалној политици, који је њен циљ.
Колико су носиоци политичке власти склони самопроцени?
- То је разнолико, али инстикт политичког одржања увек води ка размишљању Шта и како могу да урадим? и Који су ефекти онога што радим? Чак и када је у рудиментарном облику, што и јесте негде слика српске социјалне политике, а што ова књига наглашава, јако је важно да социјална политика буде једна од главних политика зато што је у питању бављење људским животом, недаћама, проблемима, спутаностима, неједнакостима и, ако хоћемо да будемо праведно демократско друштво, она би требало да буде у фокусу.
„И данас сам у потрази за правдом, али сам реалано свестан њених граница“, рекли сте нам пре две године. Остајете ли код те поруке?
- Да. Мислим да би требало да будемо друштво чији су политички приоритети мање неке ствари које садашње политичке елите износе на видело, а више питања квалитета живота људи, екологије, социјалне сигурности, заштите немоћних. Волео бих да једног дана дођемо до тога да локалне или републичке изборе добију добри социјално-политички програми, да нам у фокусу буде инфраструктура, комунални проблеми. Надам се времену када ћемо мало почети да личимо на скандинавске земље, да бирамо према доприносу који унапређује живот. Тешко можемо направити демократско друштво ако су велике социјалне разлике, ако има пуно неправде, ако нема заштите немоћних.
Има ли простора за оптимизам?
- Не могу да одговорим једнозначно са да или не зато што има различитих сфера и сектора живота како на личном и породичном, тако и на нивоу организације друштва и државе. Не налазим разлоге ни за песимизам, ни за оптимизам. Има добрих и лоших примера, бар у области социјалне политике. Иако мислим да би много тога требало поправити, немам опредељење које би било црно, или бело. Прошли смо много тога од 2000. године. Не ценим политичку стварност према емоцијама, него према доприносу политичара грађанима, а у систему неко ради боље, неко лошије. Члан сам Савета за права детета Владе Србије и мислим да радимо праву ствар.
Ни живот није само црн ни само бео. Зашто бисмо били искључиви?
- Апсолутно. Прави се дихотомија, политички контекст са доста искључивости. Пролази време, године, а ми морамо да имамо и своје животе. Када би свако радио свој посао максимално посвећено, мислим да би нам свима било боље. Немам очекивања у односу на политичку елиту каква сам имао пре двадесет година. Могу само да их процењујем колико су корисни грађанима. То је мој лични приступ.

ИНТЕГРАТИВНА САРАДЊА
Књига „Основи социјалне политике“ резултат је вишегодишње академске, педагошке, стручне и научне сарадње два аутора. Повезале су их заједничке вредности, вера у боље друштво, критичка оцена и преиспитивање стварности и науке. Публиковање уџбеника подржали су декан проф. др Снежана Николић, Наставно-научно веће и Одељење за превенцију и третман поремећаја понашања Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију. Рецензенти су проф. др Мира Лакићевић и проф. др Наталија Перишић.
- Професорка Гавриловић и ја унапред смо договорили целине које ћемо радити, а онда смо интегративно пролазили кроз све елементе тако да нема грубих подела. Заједно смо допуњавали делове које смо појединачно писали.