Ма, сигурно је жена за воланом

Кључ у браву, окрени. Лева нога квачило, десна гас. Рука на мењачу. Прва, добро... И крећемо...
-Не, не можеш тако! Полако. Покрети треба да буду усклађени. Мораш да слушаш мотор, полако притискаш команде. Држи правац. Сада друга брзина...
О, не. Шта ако не погодим брзину? Аутомобил се креће, и? Да ли треба да успорим?.. раскрсница,.. ретровизор,.. кочница,.. гас... Због чега сада неко труби? Као да нису били почетници. Превише је. Шта ми је ово требало?
Уколико сте се бар делимично препознали у претходним реченицама припадате групи жена (не) возача. Шта би овај појам конкретно значио? Наиме, резултати студије "Родна равноправност у саобраћају у Србији" су показали да у нашој земљи 71 одсто мушкараца поседује возачку дозволу, наспрам свега 35 одсто жена које имају положен возачки испит (поређења ради, европска статистика говори да 67 процената жена у Великој Британији и 76 одсто Немица вози аутомобил). Ово истраживање, реализовано је уз подршку Светске банке, а за потребе Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и Координационог тела за родну равноправност. Иако је статистика, неки би рекли, непоуздана наука склона манипулацијама и тумачњима, нажалост не греши када је ова тема у питању.
Предрасуде и табу теме
Уз бројне предрасуде, неразумевање околине припаднице лепшег пола се сусрећу и са највећим изазовом када је вожња у питању, победити страх. Суочити се са чудном машином званом мозак.
-Из личног искуства знам да је вожња рутина, а вежбом се савладава страх, међутим, то код нас није тако једноставно. Четири године је протекло од тренутка када сам положила возачки испит до куповине аутомобила и статуса активног возача. Нећу бити оригинална у савету, али другачије не може. Морамо да се сконцентришемо на себе, свој аутомобил, пут и правила која су прописана и игноришемо све друго. Знам да није лако, али када се то успе, нестане и страх - каже Ивана.
Жене су чешће изложене узнемиравању у саобраћају, посебно млађе, седам одсто девојака од 18 до 29 година и исти проценат жена старости од 30 до 45 година потврдио је да су доживеле овакву врсту непријатности у јавном превозу или као учеснице у саобраћају.
-Тешко је почетнику да се снађе у окружењу саобраћајне некултуре у Србији. Искуснији возачки брзо забораве своје прве дане у вожњи и имају нулто разумевање за почетнике и често не размишљају да је испред њих неко ко носи страх и ко је на почетку. Уз сав притисак, суочавате се са честим коришћењем сирене, често и врло непримереним коментарима и неопходна је велика ментална снага да се све издржи, превазиђе, а да уз то будете концентрисани на аутомобил и пут - наводи Тијана.

Не дозвољава ми муж
Истраживање је показало да даме у Србији чешће користе јавни превоз, чак њих 25 одсто у поређењу са тек сваким шестим припадника јачег пола. Резултати указују да домаћинства у Србији издвајају око 10 одсто прихода на трошкове превоза, а значајан фактор су и родне улоге, „примерени“ обрасци понашања и власништво над имовином.
-Више од 20 година имам возачку дозволу, али не возим. У мом случају не постоји страх, мало недостаје рутине, али би се то вратило брзо. Ипак, проблем за жене је што аутомобили су власништво мужа или мушког члана породице и због њихових потреба имају мало прилике за вежбу. Када је неопходан превоз, делује једноставније да неко од њих буде возач, него да возило препусте лепшем полу - поделила је своје искуство Мира.
Мобилност жена у Србији, како су показали подаци, посебно је ограничена у градовима са неодговарајућом мрежом јавног превоза, управо због недостатка алтернативних облика превоза. Припаднице лепшег пола склоније су комбиновању различитих превозних средстава током једног путовања. Али мушкарци возе бицикл радије него жене, процентуално је предност код господе већа за два.
Од укупног броја запослених жена у Србији, само 2,3 одсто ради у сектору транспорта, жене чине 20 одсто запослених у том сектору, а ретко су заступљене на руководећим местима.

Жене (нису) лоши возачи
Доктор Далибор Пешић, продекан Саобраћајног факултета, за дневни лист „Политика“ наводи да резултати њихових студија говоре да на четири мушкарца који страдају у саобраћајној несрећи долази једна жена која изгуби живот у саобраћају. Ово је доказ тезе да су жене пажљивије као возачи, више поштују саобраћајна правила, мање пију пре него што седну у аутомобил, као и да ређе улазе у ризичне саобраћајне ситуације од мушкараца.
-Не постоји ниједан биолошки ни физиолошки разлог који говори у прилог тези да су жене лошији возачи - напротив. Жене представљају модел како би требало да се понаша возач у саобраћају јер је брига о другима уткана у њихово биће. Оне подједнако брину о својим сапутницима и о другим учесницима у саобраћају и нарочито су брижне и пажљиве када возе децу. Податак да свега трећина жена има положен возачки испит и да свега 16 одсто њих заиста вози може се објаснити културолошким и социјалним разлозима, односно чињеницом да живимо у патријархалном друштву. Када би се мушкарци угледали на жене у саобраћају имали бисмо много мање повређених и погинулих на путевима. У Ирској је недавно почела кампања „Он вози, она гине”, која има за циљ да скрене пажњу на статистику која сведочи да су мушкарци највећи виновници саобраћајних несрећа у саобраћају - преноси Политика.
На примедбу да већина мушкараца сматра да се жене у саобраћају крећу брзином „рањеног пужа” и гласно протестује због тога, др Далибор Пешић каже да права истина гласи да жене поштују ограничења брзине, што мушкарце често нервира јер сами крше саобраћајна правила и возе брзо на деоницама где се саветује спорија вожња.
-Ако у колони од десет возила две жене поштују ограничење брзине, то ће да изнервира бар једног од осам мушкараца који се налази иза њих и он ће почети да претиче, улази у маказице и доводи у ризик све учеснике у саобраћају и на крају закључити да је за све „крива жена јер вози споро”. А то што мушкарци схватају као спорост, једноставно је синоним за безбедну вожњу.